BiH blokira borbu protiv terorizma
Direktor CIA Džon Brenan sastao se juče sa čelnim ljudima policijskih i bezbednosnih službi BiH u okviru iznenadne posete Sarajevu.
Prema rečima ministra sigurnosti BiH Dragana Mektića, tema razgovora jeste borba protiv terorizma, kao i saradnja BiH i CIA. Ova, za mnoge iznenađujuća poseta, usledila je nedugo pošto je Interpol obelodanio da je u akciji Balkanski okidač, u kojoj je učestvovalo oko 5.000 policajaca iz BiH, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Slovenije - uhapšeno 14 ljudi i zaplenjeno 40 komada vatrenog oružja, šest kilograma eksploziva, 11 ručnih granata i 1.300 komada municije.
Interpol navodi da je akcija izvedena na graničnim prelazima i tranzitnim rutama širom regiona od 17. do 19. aprila, a da je cilj bilo "uspostavljanje bolje saradnje i na suzbijanju šverca oružja imajući u vidu povećanu zabrinutost zbog ilegalne trgovine oružjem iz regiona Balkana u Evropu koje bi moglo biti upotrebljeno u terorističkim napadima".
Da podsetimo, početkom ovog meseca Evropska agencija za zaštitu granica - Fronteks upozorila je na opasnost koja proizlazi od šverca naoružanja sa Balkana.
Sagovornici "Vesti" slažu se da su iznenadna poseta direktora CIA Bosni i velika akcija Interpola povezane.
Teže lečiti nego sprečiti
Nekadašnji direktor BIA Andrija Savić ocenjuje da posetu direktora CIA ne treba posmatrati u sklopu poslednje akcije Interpola, ali nema dileme da će Brenan upozoriti i na ovaj problem.
- Sve što sada vidimo ili čujemo je posledica terorističkih napada u Francuskoj i Belgiji. Mnogo bitnija je preventiva. Ključ problema je u odgovoru šta se pre ovih napada preventivno radilo. Uvek je bilo teže lečiti nego sprečiti - kaže Savić.
Stručnjak za terorizam i radikalni islamizam Dževad Galijašević kaže da je dolazak Brenana jasan znak da je đavo odneo šalu i da funkcionisanje obaveštajno-bezbednosnih službi u Bosni postaje ozbiljan problem sa SAD i njene partnere.
- Amerikanci su posredstvom Saudijske Arabije dobili podatak o pojačanim aktivnostima obaveštajnih zajednica Turske i Iraka u Bosni. Te dve službe su konfrontirane, što za posledicu ima stvaranje još većeg haosa, posebno zbog namere Turske da pomogne naoružavanje Islamske zajednice kupovinom oružja u BiH. Interpol je na ovaj problem ukazivao ranije - kaže Galijašević. On dodaje da su SAD u više navrata ukazivale da su nezadovoljne načinom na koji se vlasti u BiH borbe protiv islamskog terorizma.
- Amerika je opravdano zabrinuta neefikasnošću i neradom Udarnog tima za borbu protiv terorizma BiH, ali i pritiscima iz islamskih krugova na službe u Bosni da prikrivaju izvršioce - ističe Galijašević.
I profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić nema dileme da su akcija Interpola i dolazak šefa CIA u Sarajevu povezani.
- Zapad sumnja da su bezbednosne službe u BiH iznutra "zagađene" islamskim radikalizmom i smatra da njihova neefikasnost prelazi granicu nemara i govori o lošim namerama - ističe Dragišić.
Dometi akcije Interpola
- Ako je u akciji učestvovalo 5.000 ljudi, a zaplenjeno samo 40 komada oružja, onda je pitanje da li je ta akcija dobro tempirana ili nisu saopšteni svi detalji - kaže Savić. Dragišić misli da je zaplenjeni arsenal - impresivan.
- Nemam dileme da bi samo na Novom Beogradu policija za jedno pre podne pronašla najmanje 300 cevi. Ali, nijedan komad tog oružja nikada neće biti upotrebljen za terorističku akciju. Pronađeno oružje nije na taj način traženo, već je "ciljano" na bezbednosno najrizičnije grupe. Zato sam uveren da bi svo to oružje, da nije otkriveno, završilo u rukama terorista - objašnjava Dragišić.
On ističe da događaji u Evropi pokazuju da je učinjena katastrofalna greška ukidanjem obaveštajno-bezbednosnih službi na nivou Republike Srpske.
- Uveren sam da Amerika i Evropa to uviđaju i da bi trebalo Republici Srpskoj vratiti nadleženosti ovih službi. Time bi Zapad dobio pouzdanog partnera - naglašava Dragišić. On smatra da neefikasne službe na nivou BiH prouzrokuju prelivanje problema na Srbiju i ostale zemlje regiona.
- Na ovim prostorima živi oko osam miliona autohtonih muslimana. Njihova radikalizacija bitno je drugačija od one u zemljama Zapadne Evrope. Preko Balkana prolaze mnoge krijumčarske rute za trgovinu drogom, ljudima i oružjem, zbog čega je teško napraviti razliku između organizovanog kriminala i terorizma - zaključe Dragišić.
