Australija utočište ratnih zločinaca?

Australija nikad dosad nije izručila nikog osumnjičenog za ratni zločin. Nakon što je, ranije ove godine, sa spiska za izručenje isključen, Mađar poreklom, Čarls (Karolj) Zentai, jedini kome trenutno preti da se za ovo krivično delo nađe pred sudom u drugoj državi, je Dragan Vasiljković, koga Hrvatska traži "u vezi sa istragom" navodnih ratnih zločina počinjenih na području Krajine.

Tokom pet godina kako se, sa jednim kraćim prekidom, nalazi u zatvoru, Vasiljković je, uz ostalo, ne verujući pravosuđu Hrvatske, tražio da mu se sudi ovde. Nije mu udovoljeno. Pre svega zbog toga, kako je objašnjavano, što zahtev za izručenje ima prednost.

Kapetan Dragan

  

Na drugoj strani, međutim, nalaze se sve glasnija mišljenja da Australija nema ni instituciju ni pravosudni sistem koji bi preciznije određivao njenu ulogu u eventualnom krivičnom gonjenju i zatim procesuiranju vlastitih građana za koje se sumnja da su okrvavili ruke u stranoj zemlji.

Da li je moguće da među nama šetaju ljudi čiju bi prošlost u stranoj zemlji trebalo preispitati? Bez obzira na to da li su poreklom iz te zemlje, ili su iz Australije išli u inostranstvo "da pomognu na strani pravde".

Odgovor je pozitivan. Jeste, moguće je. Samo iz iskustva sa Kosovom, odnosno Albanijom, i boravka tamo hirurga iz Adelejda Krejga Jaruševića, ili bivšeg zatvorenika Gvantanama Dejvida Hiksa, slučajno poreklom iz istog grada u Južnoj Australiji, moglo bi se zaključiti da bi tu moglo biti posla za istražne organe.

Takav organ ne postoji u Australiji. Ukinut je pre skoro deset godina. U lanjskoj emisiji na ovu temu koju je za ABC-radio pravila Hagar Koen, tvrdilo se da postoje sumnje da "su stotine, čak možda hiljade ljudi, sada u Australiji, počinili zločin protiv čovečnosti u različitim delovima sveta". Zanimljivo je, kako je tada rečeno, da njihove etničke zajednice znaju o kome se radi.

S tim u vezi, na primer, izbeglica iz Čilea German Duarte, govori o jednoj takvoj osobi: "Tada su ubijene 22 osobe. Osoba o kojoj govorim učestvovala je u tome i ta osoba živi na Tasmaniji. Ona još nije privedena pravdi."

Reporterka ABC navodi i slučaj Pini Ung kojoj su za vreme režima Pola Pota u Kambodži pobijeni mnogi članovi porodice. Ona se u Sidneju susrela sa čovekom koji je bio među zločincima u njenom selu.

Postoje i tvrdnje da se ovde nalaze i neki od aktera masakra počinjenog u Ruandi "koji su ubijali pripadnike plemena Tutsi kao da su bubašvabe ili zmije". Ne treba da se ide u Afriku ili Aziju po prošlost. Dovoljan je i Balkan, barem zajednicama koje potiču s tog područja.

Novinar Mark Arons, koji se poslednjih par decenija posvetio temi "Australija, utočište za ratne zločince" o čemu je napisao i knjigu sa istim nadnaslovom, počeo je sa istraživanjem doseljenika posle Drugog svetskog rata. Kaže da postoje "stotine tvrdnji o osobama koje su počinile ozbiljan zločin".

Mark Arons kaže da, koliko je njemu poznato, ovde postoje i dva brata Srbina, koji poslednjih godina žive u "jednom od velikih gradova Australije" i oni su "navodno učestvovali u zločinima počinjenim u zloglasnom koncentracionom kampu".

"Za njih se tvrdi da su bili i članovi srpske vojne policije i da su kao navodne izbeglice došli u Australiju posle egzodusa koji se dogodio između 1995. i 1997. godine." Arons tvrdi i da, u jednom drugom australijskom gradu, žive dvojice telesnih čuvara Radovana Karadžića.

Zašto je u interesu pravde da Australija igra manje pasivnu ulogu u sferi međunarodnog ratnog zločina? Odgovor se može, delom, naći i u Vasiljkovićevom zahtevu da mu se sudi ovde. U njegovoj osnovi je činjenica da, prema ekstradicionom zakonu, ni on niti bilo ko drugi nema pravo da ovde dokazuje nevinost za eventualne optužbe.

Već jedino da se suprotstavlja proceduri izručenja. Ako može. S tim u vezi, izložen je opasnosti da bude predan korumpiranom pravosuđu koje ima i drugih, političkih motiva, za razliku, recimo od pravosuđa neutralne zemlje. Jednostavno.