Tadić ponovo predsednik DS-a
Predsednik Srbije Boris Tadić ponovo je danas izabran za predsednika Demokratske stranke. Tadić je bio jedini kandidat za tu fukciju, a predložilo ga je 164 od 170 odbora. On je danas poručio da ta stranka nikada neće napustiti evropski put i da taj, evropski barjak ne sme prepustiti nikome. Do 19 časova biće izabrani i potpredsednici i drugi visoki funkcioneri DS-a
Lider demokrata je u obraćanju istakao da su stranački izbori protekli u fer i demokratskoj atmnosferi. On je poruičio delegatima da je ponosan što nastavlja delo Davidovića, Grola, Mićunovića i Đinđića "koji je mučki ubijen u naletu nacionalne kreativnosti da Srbija mora da se modernizuje".
Tadić je na 14. redovnoj skupštini stranke podsetio da je DS 2007. pokrenula kampanju za jaku i evropsku Srbiju i naglasio da taj put, na kojem DS i danas obavlja sve važne poslove vezane za evropske integracije stranka ne treba nikada da napusti.
Lider DS i predsednik Srbije je istovremeno poručio da 2011. neće biti izborna, već radna godina i zatražio podršku stranke i čitavog društva za strategiju razvoja države u narednoj deceniji, koja je izložena u programskom dokumentu pod nazivom "Srbija 2020".
Cilj Demokratske stranke je, rekao je Tadić, da Srbija u 2011. stekne status kandidata za članstvo u EU, da otpočne pregovore o članstvu do narednih izbora i da na izborima na proleće 2012. odnese pobedu.
Redovnoj 14. Skupštini Demokratske stranke, koja je počela u beogradskom Sava centru, prisustvuju 2.744 od 2.992 delegata.
Lider DS-a Boris Tadić poručio je otvarajući Skupštinu da ta stranka nikada neće napustiti evropski put i nikome ne sme da prepusti taj barjak.
On je zatražio danas podršku članstva stranke za realizaciju plana moderne i ekonomski razvijene Srbije u narednoj deceniji. "Još nismo izašli iz ekonomske krize, ali vidimo put koji vodi ka izlazu i tražimo od vas podršku za plan do 2020. godine, koji specifično tretira sve segmente društva", rekao je Tadić.
Srbija može da postane članica EU 2016. godine, ako ispunimo sve predviđeno planom za narednu deceniju, rekao je Tadić i ukazao da ako propustimo priliku za to, Srbija će tek 2020. biti kandidat za člana, ali tada samo kao zemlja koja zaostaje.
"Beograd tada neće biti proglašavan za grad budućnosti, Srbija proglašavana za lidera u regionu, što će izazvati posledice za sve", rekao je lider DS koji je i predsednik Srbije.
Citirajući rečenicu ubijenog premijera Zorana Đinđića da "ako Srbija sada stane, to će ostaviti tragične posledice", Tadić je naglasio da Srbija ne sme da stane i da su demokrate zbog toga kreirale ekonomski plan.
"Od vas tražim podršku za njega, a sutra ću podršku zatražiti i od svih drugih", rekao je Tadić i naveo da upravo zato traži i podršku za još jedan mandat predsednika u stranci.
Demokratska stranka je odgovorna i solidarna stranka, rekao je Tadić i istakao da građani Srbije moraju da pruže podršku pravim reformama koje nude demokrate, jer bez takve podrske DS gubi misiju, bez nje nema budućnosti za mlade, ali ni mogućnosti da se obnovi Kraljevo, poplavljena područja ....
Tadić je poručio da je DS - stranka koja treba da mobiliše Srbiju da zauzme svoje mesto na mapi Evrope.
Na današnjoj Skupštini će biti predstavljen i dugo najavljivani desetogodišnji strateški dokument "Srbija 2020", koji će projektovati pravce delovanja stranke u predstojećih deset godina, ali će, kako se demokrate nadaju, biti i svojevrsni program izvršne vlasti u tom periodu.
Na Skupštini DS delegati biraju predsednika DS, pet potpredsednika, devet članova Predsedništva, predsednika Političkog saveta, stalne članove Glavnog odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora.
Izbor zamenika predsednika stranke, funkciju koju trenutno obavlja Dušan Petrović, nije u nadležnošti Skupštine, već se on naknadno bira između potpredsednika stranke na Glavnom odboru.
Sadašnji predsednik stranke Boris Tadić ovoga puta nema protivkandidata za tu funkciju, dok se za pet potpredsedničkih mesta nadmeće šest kandidata: Dušan Petrović (na predlog 164 opštinska odbora), Dragan Šutanovac (na predlog 138 opštinskih odbora), Dragan Đilas (na predlog 138 opštinskih odbora), Bojan Pajtić (na predlog 130 opštinskih odbora), Jelena Trivan (na predlog 123 opštinska odbora) i Vuk Jeremić (na predlog 27 članova Glavnog odbora).
Izvesno je samo da će biti izabrani Jelena Trivan i Bojan Pajtić, budući da je prema "Pravilniku za izbor organa na Skupštini DS" po jedno potpredsedničko mesto rezervisano za ženu i za kandidata iz autonomnih pokrajina. Preostala četiri kandidata se nadmeću za tri potpredsednička mesta, a o njima će se delegati, kao i o pretendentima na ostale stranačke funkcije, izjašnjavati tajnim glasanjem.
Skupština bira i predsednika Političkog saveta, a jedini kandidat je dosadašnji vršilac te funkcije Dragoljub Mićunović.
Delegati će izabrati i devet članova Predsedništva, a kandidature je prvobitno podnelo deset kandidata: Zoran Alimpić, Slobodan Homen, Oliver Dulić, Milorad Đurić, Milovan Marković, Miodrag Đidić, Saša Paunović, Boško Ristić, Vladimir Jovanović i Goran Bogdanović.
Kandidaturu je u poslednjem trenutku povukao Slobodan Homen, koji je bio jedan od dvojice kandidata za člana Predsedništva iz Beograda.
Članovi Predsedništva se biraju po teritorijalnom principu, i, nakon povlačenja Homena, pri izboru neće biti nikakve neizvesnosti, budući da je svaka od predviđenih teritorijalnih jedinica predložila po jednog kandidata.
