Čepurin: Rusija ne menja stav o Kosovu
Ruski ambasador Aleksandar Čepurin izjavio je da Moskva neće menjati stav o Kosovu pošto je predsednik Rusije situaciju na Krimu uporedio sa Kosovom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ove nedelje govoreći o angažovanju Rusije u Autonomnoj Republici Krim s većinskim ruskim stanovništvom koje traži odvajanje od Ukrajine, rekao da stanovništvo tog crnomorskog poluostrva ima pravo na samoopredeljenje kao što je dato kosovskim Albancima.
"Odmah se vidi da on (Putin) govori o dvostrukim aršinima. Direktno ću vam reći: Rusija nije menjala i neće menjati svoj stav o pitanju Kosova. Potpuno podržavamo Srbiju, kako je to apsolutno nepromenjljivo bilo i pre", rekao je Čepurin u intervjuu listu Politika od subote.
Čepurin je rekao da ambasada Rusije u Beogradu dobija "neverovatno mnogo mnogo obraćanja" u vezi s podrškom za stavove Moskve o Ukrajini.
"Veoma cenimo odnos srpskog naroda i rukovodstva Srbije prema nama... Mi, Sloveni, imamo vrlo dobru vrlinu - žudnju za pravednošću. Kada se borimo za pravdu nikada se ne zaustavljamo, idemo do kraja. Potrebno je učiniti sve da se ljudi u Ukrajini i na zapadu i istoku ne bi osećali pobeđenim", istakao je Čepurin.
Govoreći o situaciji u Ukrajini, Čepurin je naveo da bilo kakva ruska vojna intervencija nije razmatrana, niti se razmatra i istakao da je potrebno, bez korišćenja dvostrukih standarda, reći da li se želi rat ili mir.
On je pojasnio da je ruski Savet Federacije samo dao pravo na upotrebu oružanih snaga u slučaju stvarne pretnje po život miliona Rusa koji žive u Ukrajini.
"Sve je to imalo jednu svrhu - da se bukvalno ohlade usijane glave", rekao je Čepurin, ponovivši da se u Kijevu dogodio državni udar i nasilno osvajanje vlasti.
On je naveo da se u Ukrajini dešava bezakonje, iživljavanje, ukidanje ruskog jezika, stavlja se na glasanje i ukidanje ćirilice, za guvernere se imenuju tajkuni koji su sve pare Ukrajinaca izneli iz zemlje, a pojavile su se i ideje o upostavljanju baza NATO u Ukrajini.
Čepurin je rekao da je tokom dve nedelje 143.000 ljudi iz Ukrajine zatražilo azil u Rusiji, ali da je to tek početak. On je podsetio na izbeglice u Srbiji i NATO bombardovanje 1999. godine, hiljade ubijenih, uništenu privredu, osiromašeni uranijum, kao i na slučaj "Račak", kao navodni povod za uništavanje Srbije.
"Šta sad hoćemo!? Da se u centru Evrope, u zemlji sa 45 miliona stanovnika, koja je naš najbliži prijatelj, zapali bratoubilački rat. Zbog nekog nepogrešivog sudije koji ne može da savlada svoje živce", zapitao je Čepurin.
Pročitajte još:
|
* 
