Krimski Tatari: Turci, pomagajte, nećemo u Rusiju
Oko 300.000 pripadnika muslimanske manjine turskog porekla na Krimu, krimskih Tatara, ne želi da se Krim otcepi od Ukrajine, piše Dojče vele (DW), i ukazuje na njihov veliki strah od ruske intervencije i da zato traže pomoć Turske.
U dokumentu turskog Ministarstva spoljnih poslova objašnjeno je da su krimski Tatari potomci ljudi koji su tokom Osmanlijskog carstva preuzeli turski jezik i islam kao svoju veru, zbog čega se smatraju Turcima. Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu početkom nedelje sastao se u Ankari sa 50 predstavnika Tursko-krimskog udruženja u tom gradu, rekavši im tada da će Turska uvek biti na strani krimskih Tatara.
Pročitajte još:* Zašto je Krim toliko važan Rusiji? |
Davutoglu je pre toga bio u Kijevu, gde se sastao sa članovima nove ukrajinske vlade i naveo da treba zaštititi teritorijalni integritet Ukrajine, a takođe kritikovao Rusiju i ukazao na neophodnost pronalaženja mirnog rešenja konflikta diplomatskim putem.
Turski premijer Redžepa Tajip Erdogan telefonom je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a mediji su izvestili da je Erdogan upozorio na mogućnost destabilizacije regiona i zatražio od Putina da omogući miran suživot Ukrajinaca, Tatara i Rusa, navodi DW.
Kijev takođe želi posredničku ulogu Turske, a prema navodima turske novinske agencije Cihan, ukrajinski ambasador u Ankari pozvao je tursku vladu da se uključi u međunarodne napore da se zaustavi eskalacija napetosti sa Rusijom. On je upozorio da će krimski Tatari biti u "velikoj opasnost" ako Rusija zauzme Krim.
Takva upozorenja čuju se i u Turskoj, piše DW i dodaje da se, u izveštavanju o događajima u Ukrajini, turski mediji sve više usredsređuju na izveštaje o krimskim Turcima, dok se u isto vreme predstavnici krimskih Tatara trude da se o njima u turskoj javnosti što više govori.
Krim je 300 godina bio deo Osmanlijskog carstva ( 1475-1774), zatim od 1783 deo ruske imperije. Staljin je proterao krimske Tatare kažnjavajući ih zbog saradnje sa Hitlerovom armijom tokom Drugog svetskog rata. Vratili su se tek za
vreme vladavine Gorbačova krajem osamdesetih godina prošlog veka, a posebno posle uspostavljanja nezavisne Ukrajine 1991. godine.
