Ukrajinci odbijaju da idu u rat: Radije u zatvor nego u vojsku
Kijevske vlasti ne mogu da objasne stanovništvu zbog čega se vodi rat na istoku Ukrajine, a građani koji su mobilizovani strahuju za život i traže načine da izbegnu vojnu službu, piše "Vašington post".
- Ukrajinci su spremni da sede u zatvoru zbog izbegavanja vojne službe, samo da ne učestvuju u ratnim dejstvima na istoku Ukrajine - navodi list.
Onima koji izbegavaju vojni rok i dezerterima preti zatvorska kazna od dve do pet godina, ali to Ukrajince ne zaustavlja.
- Radije ću odležati tri godine u zatvoru, gde će me hraniti i gde ću biti bezbedan, nego da odem u vojsku. Ova Vlada je godinu dana na vlasti, ali mi i dalje treba dva dana da radimo da bismo kupili veknu hleba. Ne želim da se borim za takvu vlast - prenosi list reči 26-godišnjeg radnika Andreja, koji je vojni poziv dobio u martu.
Andrej živi u Slavjansku, koji je sredinom aprila prošle godine i do početka jula bio pod upravom profederalnih snaga, a kasnije ga je zauzela ukrajinska armija.
Pročitajte još:
* "Vojni instruktori iz SAD pogoršavaju situaciju u Ukrajini"
Od 40 Andrejevih poznanika koji su dobili vojni poziv samo se jedan sprema da ratuje.
- Borili smo se za nezavisnost, za pravo da živimo i radimo u sopstvenom regionu. Kada je došla armija, pucala je u nas čitava dva meseca. I sad ja treba da idem da se borim za nju? Ne mislim tako - kaže Andrej.
Čak i oni Ukrajinci koji su učestvovali u protestima krajem 2013. i početkom 2014. ne žele da idu u armiju jer se plaše za život.
Ukrajinska armija suočena je s problemima među kojima je podmićivanje članova mobilizacione komisije i neefikasan sistem izbora i pripreme novih vojnih kadrova, prenosi agencija "Sputnjik".
Osim toga, porodice ubijenih vojnika često treba da se bore da bi dobile obećanu podršku države.
- Ne razumemo za šta se borimo, Vlada ne objašnjava ljudima ciljeve tog rata - izjavio je za list vojni analitičar Aleksej Arestovič, koji dodaje da se konflikt u Ukrajini, čak i posle godinu dana trajanja, zvanično ne naziva "ratom".
Ranije su mediji preneli da je propala mobilizacija u Ukrajini, objavljena početkom 2015. godine. Žitelji Ukrajine počinju da shvataju "realnu, užasavajuću" cenu rata.
Prema njihovom mišljenju, konflikt iz aprila 2014. godine pretvorio se u "krvavi, iscrpljujući masakr", koji je već odneo između pet i pedeset hiljada života.
Mnogi mladi Ukrajinci više vole da dobiju status izbeglice u Rusiji. Tako se, prema podacima ruskih vlasti, na teritoriji Ruske Federacije nalazi gotovo 1,3 miliona građana Ukrajine koji otvoreno govore da su tu kako bi izbegli vojni poziv.
