"Vesti" na sajmu u Hanoveru: Srpske kompanije rame uz rame s najjačima
Na najvećem, i kako u Nemačkoj tvrde, najvažnijem svetskom industrijskom sajmu u Hanoveru, među 6.000 izlagača iz 70 zemalja, svoje proizvode ponudilo je i 12 kompanija iz Srbije i dve iz Republike Srpske.
Osam firmi je na zajedničkom štandu Srbije (hala 4 štand B64) i njihov dolazak su organizovale Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS).
FTM iz Zaječara i i Evrotehna iz Konareva imaju sopstvene štandove u hali 21, PPT Inženjering iz Beograda je u hali 20, a PPT Armatgura iz Aleksandrovca je u hali 21. Fabrika alatnih mašina Novi Jelišngrad iz Banjaluke i fabrika aluminijumskih profila Alpro iz Vlasenice, jedine firme iz RS, na zajedničkom su štandu (hala 4 štand G52 ) čiji je dolazak sa još pet firmi iz Federacije organizovala Spoljno-trgovinska komora BiH.
Sve firme iz Srbije i RS istovremeno su i proizvodne i uslužne i uglavnom su prisutne na svetskom i EU tržištu. Metalurg iz Prokuplja svoje odlivke i rezervne delove za industriju mašina i aparata izvozi u Nemačku, Italiju i Švajcarsku, ali su, kako kaže direktor Milovan Stanković, zakoračili i na kanadsko tržište.
Šansa za dijasporu
- Za osnivanje firme u Srbiji zakonski uslovi postali su bolji i više nema onog vremenskog otezanja, jer zahtevi moraju da se reše za 30 dana. Uslov je posedovanje biznis plana, a ako osnivač garantuje da za naredne dve godine može da zaposli 30 radnika, od države dobija i stimulaciju od 10.000 evra po zaposlenom. Mnoge opštine osnivaču daju i zemljište - tvrdi Branislav Mihailović, vlasnik Resora iz Gadžinog Hana.
Resor iz Gadžinog Hana, opštine nedaleko od Niša, postoji samo 25 godina, a na opremanju specijalnih vozila čvrste kooperativne odnose razvio je i sa moćnim firmama kao što su Moro iz Italije i Parker iz Švedske.
- Srpske firme bile bi na evropskom tržištu daleko konkurentnije kad bi im država pružila bar malo bolju zaštitu od stranih konkurenata. Nijedno tržište nije otvoreno kao tržište Srbije - kaže Branislav Mihailović, direktor Resora, firme koja zapošljava 98 radnika, a svoje proizvode i usluge plasira i u Alžir.
Ming iz Niša nema probleme sa EU tržištem.
- Naše čelične odlivke (za železnicu, automobilsku i poljoprivrednu industriju), koje 160 radnika proizvodi u tri smene, gotovo sve prodamo u zemlje EU, a veliki kupac je i Nemačka železnica - s ponosom ističe Ljuban Panić.
Prva petoletka iz Trstenika zadržala je poznati znak ranijeg giganta, a svoje hidraulike i pneumatike osim u EU izvozi i u Rusiju i Iran.
I Sanvi iz Trstenika jedna je od oko stotinu firmi koje su nastale iz giganta Prva petoletka, a Katarina Stanić, menadžer za uvoz i izvoz, kaže da je njena firma na sajmu u Hanoveru šesti put i da su njihovi hidraulici, pumpe i agregati, zahvaljujući susretima na sajmu, našli kupce u Nemačkoj, Holandiji i Rusiji.
- Naše proizvođačke i uslužne firme mogu da se nose i sa jakim konkurentima u Evropi, ali bi morali da budemo prisutniji u hali 2, među novatorima - ocenio je Vladimir Tomić, viši savetnik Razvojne agencije Srbije.
Iz Čačka do Meksika
Proizvođač gumeno-tehničke robe za mašine u šumarstvu, agroindustriji, prehrambenoj i vodoindustriji PR Hemogum iz Čačka 64 odsto svojih proizvoda izvozi u zemlje EU, a kako kaže inženjer Bojan Biorac, uspešno su počeli da trgovinu razvijaju i sa Dubaijom i Meksikom.
Iz Čačka je i MHS (Mikron-hidraulik solušen), a svoje hidraulike i usluge održavanja i dijagnostike uglavnom plasiraju na tržište zemalja bivše SFRJ, ali marketing menadžer Rade Kojić uveren je da će odškrinuta vrata EU otvoriti preko Portugala, s kojim su pregovori u završnoj fazi.
