Novi gastarbajteri (4): Minimalac za preradu ribe
Na raznovrsne poslove koji su obično povezani sa učenjem ili putovanjem, u Evropu, Kanadu ili Ameriku godišnje ode oko 3.000 mladih ljudi iz Srbije. Šalje ih nekoliko specijalizovanih agencija.
Najstarija među njima je beogradska agencija Vizantijana koja studentima nudi stručnu praksu u Americi, ili sezonske poslove u hotelima, restoranima, parkovima za zabavu ili plažama duž američke obale.
Menadžer agencije Aleksandar Vojinović kaže da preko leta oko 2.000 mladih potraži posao u inostranstvu.
- Dolaze nam studenti iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Makedonije. Nudimo im 600 raznih poslova, a znanje engleskog jezika je presudno, poželjno je da imaju vozačku dozvolu, ostalo zavisi od toga čime su u stanju da se bave i šta umeju da rade - kaže Vojinović.
Većina studenata koji se odluče da rade u Americi potiče iz srednje situiranih porodica. Potrebno im je oko 2.500 dolara da bi pribavili sve potrebne papire i platili povratnu kartu do Amerike.
- To nije mala suma, tako da njihovi roditelji najčešće podižu kredite ili pozajmljuju novac od prijatelja. U startu kandidate moramo da razuverimo da će se u Americi obogatiti preko noći. Posla ima napretek, a pored uobičajenih, kao što su sobari, perači sudova, recepcionari, pomoćnici u kuhinji, neki mogu postati i liftbojevi u hotelima, operateri u video-igraonicama, spasioci na plažama, fotografi, pomoćnici na terenima za golf, instruktori skijanja, radnici u zabavnim parkovima.
Zarada zavisi od vrste posla i mesta, a poslodavci upozoravaju da će srpski radnici biti plaćeni prema tarifi koja važi za domaće. Početna plata je tamošnji minimalac, od oko sedam dolara za sat ili 1.200 dolara mesečno, tako da za tri meseca zarade dovoljno da pokriju putne troškove, vrate dug i ostane im oko 1.000 dolara.
Radno vreme za studente je pet sati, pa neki rade dva ili tri posla. Neki prihvataju i najteži šestomesečni posao prerade ribe na Aljasci. I oni dobijaju minimalac od sedam dolara na sat, ali rade po 16 sati dnevno, pa više zarade - objašnjava menadžer agencije.
Doživotna zabrana
|
Studenti svoje utiske agenciji šalju mejlovima, tako student Milan Milutinović, koji sa nekoliko drugova radi u jednom hotelu u u američkoj državi Kentaki, piše:
"Status nam je dobar, svi smo zdravi i lepo se hranimo. Na poslu je dobro, nema problema, odlično nas paze. Posao nije težak, a ni prljav. Naravno, uvek ima prašine tu i tamo kod održavanja kuće ili malo masne hrane i pokoja fleka kod konobarisanja, ali to je uobičajeno za te vrste poslova.
Što se zarade i drugog posla tiče, to je individualno i tu ću govoriti samo u svoje ime - ja sam zadovoljan. Drugi posao nisam našao, jer mi ne treba, a i ne bih imao kad da ga radim, jer uglavnom radim po dve smene, tako da mi je ceo dan ispunjen, a treba malo i da se odspava. Jedini problem koji imam, a verujem da bi se i ostali momci složili, jeste vrela i vlažna klima, a česte su oluje praćene tornadom"...
Pročitajte i:
Novi gastarbajteri (1): Fizikalci sa fakultetom |
Uroš Arsić se javio iz ekskluzivnog letovališta Rehoboth Beach, gde radi kao šanker restoranu.
"Ovde mi je više nego lepo, snašao se, čak sam našao i stan tik pored restorana, šef me obožava, kao i menadžeri, trudim se, nije lako, ali u principu ja samo služim koktele, pa nema nekih problema. Ovde čak i nema poreza pa su neke stvari jeftinije nego na većini drugih mesta u USA".
Činjenica je da je radni izlet u Ameriku korak da se kasnije zatraži viza za stalni boravak. Čim završe fakultet, spremni su da se vrate makar i na fizičke poslove. Umesto vodećih stručnjaka u Srbiji, postaju i ostaju konobari, recepcionari ili instruktori skijanja.
