Saobraćajni špic ili krkljanac muka je modernih gradova. Ma koliko da imaju široke avenije, prepodnevne i popodnevne gužve prava su noćna mora za vozače. Osim što prouzrokuju neplanirana kašnjenja, one izazivaju dodatni umor i nervozu kod učesnika u saobraćaju, utiču na koncentraciju vozača pa mogu dovesti i do saobraćajne nesreće. Dok jedni tvrde da su mostovi najčešće tačke zakrčenja, drugi krive uske puteve koji nisu projektovani za veliki broj automobila. Takođe, čest uzrok zastoja su i kvarovi automobila, kao i vremenske nepogode koje izazivaju 15 odsto zastoja na putevima.
Zakrčenja u saobraćaju u savremenom svetu gde neprestano raste broj automobila zasad su neminovni.
1. MOSKVA
Kolona do Madrida
U ruskoj prestonici koja se može pohvaliti i avenijama sa 10 saobraćajnih traka, vozači zbog gužvi prosečno provedu 137 sati u prometu, a godišnje im čekanje oduzme pet dana života. Pre 10 godina saobraćajni špic je trajao oko 40 minuta, a sada ceo grad stoji po četiri sata ujutru i uveče. Ne samo da se broj automobila povećava za 300.000 godišnje, nego velike nevolje zadaje i oštra ruska zima. Najveća gužva u 2013. godini zabeležena je zbog mećave koja je zaustavila saobraćaj i na moskovskoj obilaznici. Ukupna dužina saobraćajne gužve u Moskvi je dostigla 3.500 km, što je rastojanje od ruske prestonice do Madrida. Stručnjaci upozoravaju da će u gradu 2018. ceo dan trajati saobraćajni kolaps. Moskva je našla rešenje u izgradnji biciklističkih staza.
2. ISTANBUL
Tri dana na mostu
Vicešampion u gradskim gužvama je Istanbul, gde vožnja u vreme špica traje 57 odsto vremena duže. Gradu sa 16 miliona stanovnika ne vrede kilometri bulevara, metro, autobusi, tramvaji, brodovi… Aerodrom "Kemal Ataturk" nalik je na istanbulske ulice, jer avioni sa svih strana sveta sleću i doleću kao na traci. Pored neopisive gužve na nebu i na ulicama, pravi krkljanac je i na vodi jer na stotine brodova svakodnevno krstari Bosforom. Istanbul je u aprilu 2012. godine imao najduži saobraćajni zastoj u skorijoj istoriji. Zastoj na mostu Ataturk je trajao 72 sata. U Istanbulu ima tri miliona vozača, a zbog gužve relaciju, za koju inače treba sat vremena, prelaze za dva sata i četiri minuta. Da bi rešile probleme, vlasti planiraju da naprave plutajuće parkinge.
3. RIO DE ŽANEIRO
Pljačka na semaforu
Rio de Žaneiro je grad sa najvećim saobraćajnim gužvama u celoj Americi. Gradske vlasti Rija trudile su se da unaprede saobraćajnu mrežu uoči Svetskog prvenstva u fudbalu renovirajući podzemnu železnicu, kao i putnu infrastrukturu. Zasad, vožnja u špicu u Riju traje 50 odsto duže. U prvoj deceniji 21. veka brazilska industrija automobila zabeležila je rekordnu proizvodnju zahvaljujući ekonomskom rastu, pa su mnogi mogli sebi da priušte automobil kako bi izbegli loš gradski prevoz. U vreme karnevala situacija se pogoršava, pa kolone automobila budu duge i 50 kilometara. U nekim kvartovima nije preporučljivo stati na semaforu zbog čestih pljački, pa mnogi Brazilci samo produže na crveno svetlo, što dovodi do prave anarhije.
4. VARŠAVA
Bicikl kao prestiž
U Varšavi putovanje tokom najvećih gužvi traje 44 odsto duže nego inače, a razlog za ovako visok plasman glavnog grada Poljske je činjenica da je broj privatnih automobila udvostručen u poslednjih 15 godina. Najmanje milion Poljaka od ponedeljka do petka radi u Varšavi, a onda se vikendom vraća u unutrašnjost gde je život jeftiniji. Mećava u gradu napravi pravi kolaps, pa ljudi da bi stigli na posao provedu i po šest sati u prevozu. Poslednjih godina u prestonici Poljske svake subote slave se evropski trendovi zdravog života, a vožnja biciklom i organska hrana promovišu se kao stvar prestiža.
5. PALERMO
Sirena kao oružje
Palermo na Siciliji ima manje od milion stanovnika, a vožnja u špicu traje 40 odsto duže nego inače. Najveći problem prave uske ulice u istorijskom jezgru grada, jer kad su pravljene nije ni bilo automobila. Pri tom, niko ne staje pešacima, ljudi prelaze ulicu gde stignu, a skutera i motora ima kao mrava. Sirena se koristi svaki čas, iz besa, da bi se pozdravio prijatelj ili kad je nekom dosadno. Palermo je dobio i film o saobraćajnom kolapsu. "Ulica u Palermu" je priča o dva vozača koja su se našla jedan naspram drugog u uskoj jednosmernoj ulici, što je pojam podložan svojevoljnom tumačenju. Nijedan od vozača neće da odstupi i nastaje opšti kolaps, a okupljeni komšiluk se kladi ko će pobediti.
6. MARSELj
Lavirint uskih ulica
Francuski grad Marselj je najveća trgovačka luka u zemlji i druga po veličini u Evropi, posle Roterdama. Grad ima oko milion stanovnika, a luka i obala mora doprinele su da bude gori za vožnju i od Pariza i da ima isti indeks kao Palermo. Zbog gužvi u saobraćaju toplo se preporučuje da se auto parkira na bezbednom mestu i nadalje koristi gradski prevoz. Najstariji kvart Marselja sa zgradama koje potiču iz 17. veka provobitno je izgrađen za skitnice i siročad, a danas je lavirint uskih ulica. Autoput pored obale je zakrčen kamionima, a leti je nemoguće parkirati auto u blizini obale, pa su veći deo dana vozači zaglavljeni na putu.
7. SAO PAULO
Vazdušni taksi
U Sao Paulu, najvećem gradu u Brazilu, svakog petka u večernjim satima počinje noćna mora za sve putnike. Kolone automobila na ulazu i izlazu iz grada u proseku su duge nekad i po 295 kilometara. U gradu živi 11 miliona ljudi, a konačan dokaz da neko pripada srednjoj klasi je posedovanje automobila. Lokalne radio-stanice stoga svaki čas obaveštavaju vozače o svemu što se dešava na putevima. Bogatiji stanovnici Sao Paula našli su rešenje u iznajmljivanje helikoptera. Žorž Bitar, vlasnik Helimart vazdušnog taksija, kaže da njegova kompanija beleži rast poslovanja od 10 posto svake godine.
8. RIM
Varvari na ulicama
Građani koji spaze nepropisno parkirano vozilo na ulicama Rima mogu da obaveste policiju pomoću posebnog Tviter naloga. Maštovitost Italijana kada je reč o parkiranju automobila i skutera na saobraćajnim ostrvima, trotoarima ili posred samih ulica, ne poznaje ograničenja. "U ulici Kole di Rijenzo vlada varvarstvo… Učinite nešto!", napisao je autor jedne poruke na Tviteru. Ranije su vlasti ograničavale broj automobila u pojedinim delovima grada, ali Rim je grad sa najviše automobila po stanovniku u svetu – 70 vozila na 100 stanovnika. Kada se tome doda i splet uskih ulica, rezultat je pravi haos.
9. PARIZ
Leteći saputnik
Vekovima je Pariz bio splet uskih ulica i poludrvenih kuća, ali počevši od 1852. urbani plan barona Hausmana uključivao je rušenje celih četvrti radi stvaranja prostora za široke avenije. Ipak, grad sa dva miliona stanovnika nikako da se reši saobraćajne gužve. Kompanija Reno stoga je nedavno predstavila budućnost saobraćaja – automobil koji ima i sopstvenu bespilotnu letelicu za izviđanje gužvi u saobraćaju. Automobil kvid će na krovu imati mali kvadrikopter, nazvan leteći saputnik, kojim će se upravljati pomoću tablet-računara, a pomagaće vozaču da pronađe najbolji put.
10. STOKHOLM
Plati pa vozi
Iako su u istraživanju kompanije Erikson 2012. stanovnici Stokholma bili najzadovoljniji uslovima života u svom gradu, a prestonica Švedske proglašena za najugodnije mesto na planeti, imali su primedbe na prljavštinu na trgovima i avenijama, zagađen vazduh, gužve u saobraćaju, nedostatak prostora za parkiranje i traljav rad lokalnih službi. Problem je delimično rešen naplaćivanjem taksi za vožnju ulicama užeg centra grada u udarnim satima. Ovaj projekat je prvi započeo Singapur 70-ih godina prošlog veka.
