51-01
80 + 8 + 10 + 10 + 9

ISKUSTVA MLADIH POVRATNIKA IZ SVETA
FRANCUSKI ĐAK ALEKSANDAR PROTIĆ RAZAPET IZMEĐU PARIZA I BEOGRADA

Srbija nema sluha za Sorbonu

Povratak u domovinu, Protić vidi kao najveći problem srpskih studenata u inostranstvu, a to, kako kaže, ne govori iz ličnog već iz dugogodišnjeg iskustva stotina mladih iz Srbije, rada i istrazivanja na ovim temama

Aleksandar Protić koji se posle sticanja najprestižnijijih akademskih zvanja u Francuskoj i Velikoj Britaniji, zaposlio u delegaciji Srbije pri UNESCO u Parizu, kako sam kaže, živi razapet između “grada svetlosti” i rodnog Beograda.
– Želeo bih da se vratim u Srbiju, prvenstveno iz porodičnih razloga. Spreman sam da manje zarađujem i odreknem sa mnogih stvari koje mi francuska prestonica pruža – kaže on za “Vesti”.
Srećan je kada mu stigne poziv da drži predavanja u najelitnijijim svetskim institucijama i fakultetima, ili ga strani ambasadori pozovu na prijeme dok boravi u Srbiji. Ali…
– Isto toliko mi je žao što u Srbiji do sada nije bilo sluha da se uključim u institucije u kojima bih, verujem, mogao dosta da doprinesem -objašnjava ovaj stručnjak na svetskom glasu.
Koliko bi mogao da pomogne domovini dovoljno govori njegov CV, fakultetska i magistarska diploma sa prestižne Sorbone i još nekoliko specijalizacija i kurseva na najprestižnijim univerziteima.
– Kada je došlo vreme upisa na fakultet, znao sam da želim Sorbonu, ali me je iznenadilo otkriće da postoje tri različite, kao ostaci starog fakulteta koji je nekada objedinjavao ceo univerzitet Pariza. Najpre sam studirao jezik i književnost na novoj, poznatijoj kao Pariz III, da bih magistarske studije iz interkulturne komunikacije nastavio na staroj Pariz IV. Uporedo sam zavrsio i poslovnost u Privrednoj komori Pariza, a po zavrsetku studija zaposlio sam se u delegaciji Srbije pri UNESCO i paralelno, studirao diplomatiju na Međunarodnoj diplomatskoj akademiji. Pošto sam izuzetno radoznao, pohađao sam i specijalističke kurseve na Harvardu, Kembridžu i Oksfordu. Zatim dobio mogućnost da se specijalizujem u Školi državne uprave Premijera Francuske, najprestižnijem francuskom fakultetu koji završavaju predsednici, ministri i drugi uspešni Francuzi i velika čast mi je ukazana kada su me posle specijalizacije pozvali i da držim predavanja u toj elitnoj ustanovi.
Za Sorbonu je, ipak, najviše vezan. Tamo je posle završenih studija održao mnoga predavanja, predsedavao UNESCO klubom Sorbone i Interkulturnim forumom nekoliko godina. Vezao se za profesore i studente tog fakulteta koji dolaze sa svih meridijana, a sa nekima i sprijateljio.
Povratak u domovinu, Protić vidi kao najveći problem srpskih studenata u inostranstvu, a to, kako kaže, ne govori iz ličnog već iz dugogodišnjeg iskustva stotina mladih iz Srbije, rada i istrazivanja na ovim temama.
– Prva prepreka je nostrifikacija diploma, besmisleni princip u Srbiji da se na izuzetno težak način priznaju ili ne priznaju, diplome svetskih fakuteta, pa bili oni i najbolji na svetu – kaže i podseća da je britanski ambasador, pre par godina izjavio da je dovođenje u pitanje diploma Kembridza i Oksforda diplomatski incident.
Ovakav stav, prema rečima našeg sagovornika, samo jedan od mnogih, nažalost, nije dovoljno ozbiljno shvaćen.
– Nostrifikacija je nedavno pojednostavljena zakonski, ali je u praksi to i dalje preduga, preskupa i često komplikovana procedura, koja drži podalje od domovine mnoge mlade školovane ljude. Iako postoje nagoveštaji da će se cene i rokovi popraviti, jos je nemoguće priznati diplomu Harvarda, ili Sorbone za zvanje koje ne predviđaju domaći fakulteti – ukazuje Protić.
Prednosti matice su, prema rečima našeg sagovornika, prvenstveno u srednjoškolskom i gimnazijskom obrazovanju, gde je nivo mnogo zahtevniji od većine zapadnih obrazovnih ustanova.
– Posle završene gimnazije u Beogradu, imao sam mnogo veći spektar znanja od većine kolega sa kojima sam studirao na Sorboni. Francuzi su prosto zaprepašćeni kada im kažete da ste za upis u gimnaziju polagali prijemni ispit, ili da ste u gimnaziji imali ogroman broj predmeta, među kojima i sociologiju i logiku – kaže on.
Nažalost, za odliv mozgova iz Srbije, koji je, kako ukazuje, odavno detektovan i pominje se veoma učestalo, jos nijedno održivo rešenje nije ponuđeno… Srećom, srpski studenti u inostranstvu se samoorganizuju i napravili su mreže na mnogim fakultetima. Neki organizuju programe mentorstva sa studentima iz Srbije i slično.
Jedan od Aleksandrovih omiljenih je Projekat sećanja na Nikolu Teslu, pošto je učestvujući u njemu dao lični doprinos da se mnogi ljudi širom sveta informišu o životu, radu i značaju velikog naučnika.
– Pored predavanja o Tesli, inspirisali smo umetnike da ga naslikaju i organizovali nekoliko izložbi na najprestiznijim lokacijama Pariza. Najponosniji sam na to što smo nastavu u Tesli uspeli da uključimo u redovan školski program dve francuske skole – priznaje on.
Zahvalan je srpskim medijima koji često proprate njegove aktivnosti.
– Nedavno su gotovo svi objavili vest da sam Nobelovcu uručio nagradu Tesla global foruma – priča Protić.

Dragana DEKIĆ

Idealizacija i nostalgija

– U našoj sredini često je primetno manihejsko posmatranje sveta. Srbi koji završe fakultete u inostranstvu su često nostalgični i žele da se vrate zbog porodice, prijatelja, jezika i svega onog nematerijalnog što nijedna strana država ne može da im pruži. Sa druge strane mnogi mladi u Srbiji idealizuju strane sisteme o kojima zapravo jako malo znaju i veruju da bi u tom stranom svetu sve bilo bolje i lakše, te maštaju da se u taj svet i otisnu- zaključio je Protić.

Nedodirljivi srpski profesori

– Razlike u obrazovnim sistemima Srbije i zemalja u kojima sam studirao su mnogobrojne, ali ne počivaju toliko na kvalitetu obrazovanja, koliko na finansijskim sredstvima, opremi i strogoj specijalizaciji karakterističnoj za zapadne fakultete. Na mnogim beogradskim fakultetima, studenti prate predavanja u ogromnim grupama i profesor je neka vrsta nedodirljivog idola, dok na najboljim zapadnim upravo ta raspoloživost predavača menja sve. On odlično poznaje svakog studenta i pomno prati njegov rad. Uvek ima vremena da mu se posveti jer je, logično, to njegov posao.

Studentski život bez glamura

– Fascinaciju prema francuskoj kulturi sam osećao od malena, naročito književnim remek delima. Splet okolnosti koji me je doveo, omogućio mi je da u zemlji o kojoj sam toliko čitao i slušao, živim, studiram i radim. Mnogi studenti, naročito sa naših prostora, paralelno sa studijama moraju da rade, jer su cene stanova u Parizu daleko veće nego u Beogradu. Iako francuska prestonica pruža mnogo zanimljivih sadrzaja, studentski život je daleko manje glamurozan nego što to zamišljaju oni koji maštaju o studijama u gradu svetlosti – priča naš sagovornik.

Majstori iz beogradske Matematičke

Kada govori o prednostima, ističe da se ne sme zaboraviti beogradska Matematička gimnazija, zbog koje se na Kembridžu o Srbima govori sa velikim poštovanjem.
– Iz te gimnazije svake godine nekoliko genijalaca upisuje najprestiznije svetske fakultete, a već par godina unazad grupe studenata odlaze na Kembridž i tamo postižu zapanjujuće rezultate. Neki od njih su najbolji na nivou mastera, dvojica su bili najbolji studenti Kembridža – podseća na neke od podviga mladih u svetu.