Srpski naučnik i jedan od najvećih pronalazača u istoriji čovečanstva Nikola Tesla (1856-1943) preminuo je 7. januara 1943. godine.
Tesla je najpoznatiji po otkriću naizmenične struje, a doprineo je i razvoju bežične komunikacije, lasera, radara, robotike…
Nikola Tesla rođen je 1856. godine u Smiljanu kod Gospića, u tadašnjoj Vojnoj krajini u Habzburškoj monarhiji, u porodici srpskog pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i majke Georgine, rođene Mandić.
Sa šest godina polazi u prvi razred osnovne škole, a sa 17 završava Višu realnu gimnaziju posle koje studira u Gracu i Pragu.
Zahvaljujući porodičnom prijatelju Ferencu Puškašu, koji je sa bratom Tivadarom, glavnim evropskim predstavnikom Tomasa Edisona, radio na uspostavljanju prve telefonske centrale u Budimpešti, dobija posao “glavnog električara” u Centralnoj telefonskoj kancelariji.
U Budimpešti realizuje svoj prvi izum – aparat za “pojanje” glasa na telefonu, a otkriva i princip stvaranja obrtnog magnetnog polja naizmeničnim strujama.
Na preporuku Puškaša, počinje da radi na popravci Edisonovih mašina u Francuskoj i Nemačkoj, u Strazburu konstruiše prvi indukcioni motor na svetu, a 1884. godine odlazi u SAD, gde kratko sarađuje sa Tomasom Edisonom.
Edisonu, koji je uložio veliki novac u proizvodnju i distribuciju svoje jednosmerne struje, nije odgovarao Teslin model naizmenične struje.
U januaru 1885. godine Tesla u Nujorku osniva svoju prvu kompaniju “Teslina električna kompanija za proizvodnju svetla”, sa ciljem da svoje izume primeni u oblasti polifaznih naizmeničnih struja i u njoj konstruiše svoje prve indukcione motore i generatore.
Od 1888. do 1891. godine zaštitio je ukupno 36 patenata kojima je u potpunosti razradio takozvani “Teslin polifazni sistem” i stvorio osnovu za nastanak druge industrijske revolucije.
Eksperimenti sa strujama visoke frekvencije – novo područje naizmeničnih struja, obeležiće njegova istraživanja tokom devedesetih godina 19. veka.
Na početku tog perioda, 1891. godine, pronalazi čuveni oscilatorni transformator danas poznat kao “Teslin kalem” i dobija američko državljanstvo, a dve godine kasnije postiže veliki uspeh na svetskoj izložbi u Čikagu, gde su paviljoni bili osvetljeni pomoću 12 Teslinih dvofaznih generatora.
Prototipovi mašina, stotine sijalica originalne konstrukcije, knjige, pisma i dragocena tehnička dokumentacija izgoreli su u velikom požaru koji je 1985. godine uništio Teslinu laboratoriju u Nujorku.
Međutim, već sledeće godine, na reci Nijagari, u rad je puštena prva hidrocentrala naizmenične struje na svetu zasnovana na Teslinim patentima.
Tesla je otkrio i radio-prenos, razvijao je koncept daljinskog upravljanja putem radio-talasa, a 1898. godine demonstrirao model brodića na daljinsko upravljanje.
Tesla zatim u blizini Nujorka gradi novu i veću radio-stanicu i šalje signale na daljinu veću od 40 kilometara, a u Kolorado Springs dolazi kako bi konstruisao generator visokofrekventih struja velike snage i radi na bežičnom prenosu energije.
U njemu je postizao vrlo visoke napone i stvarao snažna električna polja, a svoj izum demonstrirao je svetlećim cevima koje su sijale, iako nisu bile spojene vodovima.
Tesla 1901. godine počinje da gradi laboratoriju Vordenklif na Long Ajlendu i toranj za svoj “Svetski sistem bežičnog prenosa”.
Taj objekat nikad nije dobio svoj prvobitno zamišljeni izgled jer je finansijer J.P. Morgan odustao od investiranja, budući da je Tesla smatrao da električna energija mora biti besplatna i dostupna svima.
Tesla se zatim okrenuo istraživanju u oblasti mašinstva, gde je, između ostalog, ostvario originalni pronalazak turbine bez lopatica, a izumeo je i brzinomer koji je ugrađivan u automobile.
On je imao ukupno 112 registrovanih američkih patenata, dok konačan broj Teslinih patenata u drugim zemljama još nije definitivno utvrđen.
U intervjuu iz 1917. godine, Tesla je prvi put opisao uređaj koji će znatno kasnije postati poznat kao radar, a u svojoj 72. godini, 1928. godine, dobija poslednji patent za “Aparat za vazdušni transport”, gde je prvi zamislio letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem.
Tesla spada u velikane koje je zaobišla Nobelova nagrada, ali je 1960. godine, za nemerljiv doprinos nauci na 11. Generalnoj konferenciji za tegove i mere u Parizu, usvojen naziv “Tesla” za jedinicu magnetne indukcije u Međunarodnom sistemu jedinica, našavši se među svega 15 naučnih velikana, kojima je odata takva počast.
Tesla je preminuo u 87. godini u svom apartmanu na 33. spratu hotela “Nujorker” u kojem je proveo poslednju deceniju života.
Poslednja Teslina želja bilo je da mu na sahrani odsviraju čuvenu srpsku melodiju “Tamo daleko”. Negovi posmrtni ostaci danas se nalaze se u urni u “Muzeju Nikole Tesle” u Beogradu.
Pročitajte knjigu “Tesla Duhovni lik”