16.06.2025
Home Blog

Približavanje Rusije i Irana

0
EPA/Abedin Taherkenareh

Ambasada Irana u Rusiji saopštila je danas da je iranski parlament odobrio sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Rusijom.

Prema dokumentu, strane žele da prodube i prošire odnose u svim oblastima od obostranog interesa, ojačaju saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane i tesno koordiniraju aktivnosti na regionalnom i globalnom nivou u okviru dugoročnog, sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

“Predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf poslao je odobreni ‘Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu sa Rusijom’ predsedniku Masudu Pezeškijanu u formi zakona”, objavila je Ambasada na Telegramu, prenose RIA Novosti.

Savet čuvara iranskog ustava, posebno nadzorno telo koje preispituje usklađenost predloga zakona sa ustavom i islamskim zakonom, odobrio je sporazum sa Rusijom nakon što ga je ratifikovao iranski parlament.

Sporazum je potpisan 17. januara tokom Pezeškijanove posete Moskvi.

Pet najčešćih zabluda o velikim psima

0
pixabay.com

Veliki psi često izazivaju divljenje, ali i strahopoštovanje kod ljudi. Njihova veličina može ostaviti snažan utisak i upravo zbog toga o njima kruže brojne zablude koje nisu utemeljene na činjenicama.

U nastavku donosimo pet najčešćih mitova o velikim psima.

1. Veliki psi su agresivni po prirodi

Jedna od najraširenijih zabluda jest da su veliki psi prirodno agresivni ili opasni. Ovakvo mišljenje proizlazi iz njihove fizičke snage i dubokog laveža, ali naučna istraživanja i iskustva brojnih vlasnika potvrđuju suprotno.

Većina velikih pasa poznata je po svojoj blagoj naravi i odanosti. Pasmine poput Njufaundlenda, bernardinca ili nemačke doge često se nazivaju nežnim divovima upravo zbog svoje smirenosti i prijateljskog ponašanja prema ljudima, što uključuje i decu. Agresija kod pasa najčešće je rezultat neadekvatnog odgoja, zanemarivanja ili straha, a ne same veličine psa.

2. Veliki psi ne mogu da žive u stanu

Još jedan čest mit jeste da su velikim psima potrebna ogromna dvorišta i da nisu prikladni za život u stanu. Istina je da veličina psa nije presudna činjenica za život u manjem prostoru. Mnogo je važnije kakav nivo energije ima pas i koliko mu je fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije potrebno.

Mnoge velike pasmine, poput mastifa ili bernardinca, zapravo su vrlo mirne u zatvorenom prostoru i većinu dana provode odmarajući. Ključ je u redovnim šetnjama i igri na otvorenom, a ne nužno u velikom životnom prostoru.

3. Veliki psi zahtevaju puno više vežbe u odnosu na male pse

Pretpostavka da su svi veliki psi izrazito aktivni i da im treba više vežbe nego malim psima nije tačna. Potreba za kretanjem zavisi prvenstveno od pasmine, uzrasta i temperamenta psa, a ne od njegove veličine.

Neki veliki psi, poput irskih vučjih hrtova ili mastifa, poznati su po opuštenosti i niskom nivou energije, dok su neki manji psi, na primer terijeri, znatno aktivniji i zahtevaju više šetnji i igre. Redovna, ali umerena fizička aktivnost važna je za zdravlje svakog psa, bez obzira na veličinu.

4. Veliki psi nisu pogodni za porodice sa decom

Mnogi smatraju da su veliki psi preopasni ili nespretni u blizini dece. Međutim, temperament psa, a ne njegova veličina, presudan je za suživot sa decom. Brojne velike rase poznate su po strpljenju i zaštitničkom odnosu prema najmlađima.

Naravno, važno je decu naučiti pravilnom ponašanju prema psu i uvek nadzirati njihove zajedničke aktivnosti, ali isto vredi i za male pse. Uz odgovarajuću socijalizaciju i odgoj, veliki psi mogu biti odlični porodični ljubimci.

5. Veliki psi ne vole maženje

Česta zabluda jeste da su samo mali psi privrženi vlasnicima i da vole da leže u njihovom krilu. Istina je da mnogi veliki psi obožavaju svoje vlasnike i često pokušavaju da sednu ili legnu u njihovo krilo, bez obzira na svoju veličinu. Njihova potreba za nežnošću i fizičkim kontaktom jednaka je kao i kod manjih pasa.

Veliki psi, uprkos impozantnoj pojavi, često su nežni, odani i prilagodljivi ljubimci. Ključ za srećnog i dobro odgojenog psa nije u njegovoj veličini, već u pravilnoj socijalizaciji, odgoju i ljubavi koju mu pružamo.

Zaharova: Merc se obaveštava iz prošlogodišnjih novina

0
EPA/Anatoly Maltsev
Marija Zaharova

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, ironično je primetila da nemački kancelar Fridrih Merc saznaje vesti iz prošlogodišnjih novina.

Odluka o uvođenju novih sankcija protiv Rusije mogla bi biti doneta na samitu EU u Briselu 26. i 27. juna, rekao je Merc novinarima pred put u Kanadu na samit G7.

On je napomenuo da je neophodno postići napredak u pregovorima o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine koje je pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp. Da bi se to postiglo, mora se izvršiti dodatni pritisak na Moskvu, smatra kancelar.

– Merc se nada da će odluka o sankcijama protiv Rusije biti doneta na samitu EU – primetila je Zaharova.

– Da li on saznaje šta se dešava u svetu iz prošlogodišnjih novina? – zapitala se ona.

“Trampova izjava je signal za Kosovo”

0
Tanjug/AP
Donald Tramp

Šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri kaže da izjava američkog predsednika Donalda Trampa da će popraviti odnose između Srbije i Kosova predstavlja signal za Kosovo da treba što pre da formira institucije.

Naveo je da Kosovo mora biti oprezno jer se može suočiti s predloženim sporazumom koji se ne poklapa s nacionalnim interesom. Tahiri smatra da bi Kosovo izjavu američkog predsednika trebalo pažljivo da pročita, posebno u vreme kada se svet suočava s ozbiljnim sukobima.

– Tramp je danas jasno govorio o sporazumu između Izraela i Irana, dok je u istoj objavi spomenuo i sporazum između Kosova i Srbije, koji je postigao tokom svog prvog mandata – naveo je Tahiri.

Napomenuo je da u vreme kada se u svetu vode ozbiljni sukobi i ratovi, Kosovo mora biti veoma oprezno i imati na umu tri stvari.

– Prva je da su sloboda i nezavisnost najveća dostignuća albanske nacije u poslednjih 100 godina. Zato su potrebni razboritost i odgovornost, jer se možemo suočiti s predloženim sporazumom koji se ne poklapa sa našom voljom i nacionalnim interesom. Druga, da je vreme za dostojanstveno, ozbiljno i inteligentno predstavljanje zemlje. Dakle, vreme je da se pogleda dalje od uskih stranačkih i ličnih granica. I treća, da se odluke o budućnosti Kosova ne mogu donositi iza zatvorenih vrata, s arogancijom i umišljenošću, kao što se dešavalo u prošlosti, bez imalo transparentnosti – naveo je Tahiri.

Zaključio je da je vreme za buđenje i za formiranje Skupštine.

Netanjahu: Sad imamo slobodan put do Teherana

0
EPA-EFE
Benjamin Netanjahu

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu dao je intervju za “Foks njuz” u kojem je potvrdio da je izraelska vojska značajno oštetila iranski nuklearni kapacitet.

– Mislim da smo ih prilično unazadili – rekao je Netanjahu.

Dodao je da je Izrael ostvario nadmoć u iranskom vazdušnom prostoru od petka, i rekao da izraelsko vazduhoplovstvo sada ima, kako se izrazio, “slobodan auto-put do Teherana”.

– Sada možemo da biramo ciljeve koje treba da pogodimo – u Teheranu i na drugim mestima – poručio je.

Premijer je više puta pohvalio američkog predsednika Donalda Trampa, istakavši da su njih dvojica “potpuno usklađeni”.

Na pitanje da li je od Trampa zatražio američke tzv. “bunker buster” bombe, oružje namenjeno uništavanju podzemnih ciljeva, Netanjahu je rekao: “Neću ulaziti u svoj razgovor sa predsednikom. Shvatite da su njegove odluke – njegove odluke.”

Na dodatno pitanje o izraelskim sposobnostima za napade na podzemna nuklearna postrojenja, Netanjahu je kratko odgovorio: “Imamo mi još dosta trikova u rukavu, ali ne bih o tome javno govorio.”

Netanjahu je izjavio da su vazdušni napadi na Iran bili nužni kako bi se sprečio “nuklearni holokaust”.

Tvrdi da je izraelska vlada raspolagala obaveštajnim podacima prema kojima je Iran bio udaljen svega nekoliko meseci od razvoja prve nuklearne bombe.

– Morali smo delovati. Bio je dvanaesti čas – i delovali smo. Da bismo spasli sebe, ali i da bismo zaštitili svet od ovog zapaljivog režima – rekao je Netanjahu.

Prema njegovim rečima, obaveštajne podatke podelili su i sa Sjedinjenim Državama.

– Radili su na tajnom planu za naoružavanje uranijuma, napredovali su vrlo brzo, do testnog uređaja i početnog oružja mogli su da dođu za nekoliko meseci – sigurno unutar godine dana.

Dodao je da je Iran imao dovoljno obogaćenog uranijuma za izradu devet bombi.

Upitan je li cilj napada bio i smjena režima u Teheranu, Netanjahu je odgovorio: “To bi svakako mogao biti rezultat, jer je iranski režim vrlo slab.”

Tvrdi da bi “80 odsto ljudi izbacilo te teokratske nasilnike”.

– Pucaju na žene jer im je kosa otkrivena. Pucaju na studente. Cede život iz tih hrabrih i talentovanih ljudi – iranskog naroda – rekao je izraelski premijer i dodao da “odluka da se ustane ovaj put mora biti njihova”.

Policajci upucali mladića iz Srbije u Beču

0
Tanjug/AP

Mladić poreklom iz Srbije teško je povređen danas u stanu u Beču nakon što su roditelji pozvali policiju u pomoć, strahujući da bi mogao da nanese sebi povrede.

Policija je morala da upotrebi silu kako bi ga savladala, javlja “Hojte”.

Prema pisanju austrijskog medija, roditelji 28-godišnjeg mladića pozvali su hitne službe oko 13.30 časova u nedelju: njihov sin je bio u stanju psihološke neprijatnosti. Bili su duboko zabrinuti da bi mogao da se povredi u svom stanu.

Policijski službenici su potom otišli ​​na navedenu adresu kako bi izvršili istragu. Nakon što je vatrogasna služba Beča otvorila vrata, policajci specijalne jedinice WEGA su ušli u stan.

Mladić se iznenada pojavio iz kuhinje sa nožem i pretio policajcima. Nije reagovao na ponovljene pokušaje nadležnih, nakon čega su policajci pokušali da ga zaustave upotrebom elektrošokera. Ali, to nije imalo efekta. Kada je situacija na licu mesta postala opasna po život, policajci su izvukli službeno oružje i pucali u napadača.

Srbin je zadobio povrede opasne po život i odmah mu je ukazana hitna medicinska pomoć od strane bečke profesionalne spasilačke službe i prevezen je u bolnicu.

Bečka državna kriminalistička policija preuzela je istragu. Istrage o upotrebi vatrenog oružja od strane policajaca sprovodi Jedinica za istrage i žalbe za navode o zlostavljanju Savezne kancelarije za sprečavanje i borbu protiv korupcije (BAK EBM) u saradnji sa Kancelarijom javnog tužioca u Beču.

Zašto Rusiji ne odgovara “zamrznuti konflikt”?

0
Tanjug/AP

Između Rusije i Ukrajine ne može doći do “zamrzavanja konflikta” jer bi privremeno zaustavljanje borbenih dejstava bilo uvod u veliki sukob velikih sila, kaže za Sputnjik general u penziji prof. dr Božidar Forca.

Borbena dejstva u Ukrajini moguće je zaustaviti jedino nekakvim konkretnim, možda i tajnim sporazumom između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, jer Rusija sa nekim drugim i ne može razgovarati o obustavljanju oružanih dejstava, smatra Forca.

Jedini sagovornik Rusije – SAD

Pogotovo nema govora o tome da se postigne dogovor o zamrzavanju sukoba između Rusije i Ukrajine, ili između Rusije i zemalja Evropske unije, jer u samoj EU „više ne znamo ko vodi politiku“, dodaje Forca.

– EU nema svoju spoljnu i bezbednosnu politiku iako je ona utvrđena po Lisabonskom ugovoru i u Ugovoru iz Mastrihta, ali je do danas je ostala samo slovo na papiru. U tom smislu, zamrznuti sukob shvaćen kao prekid borbenih dejstava praktično ne bi odgovarao Moskvi jer u ovom trenutku nijedna strana u sukobu nije ostvarila svoje ciljeve. Bliža ostvarenju svojih ciljeva, bar kako to izgleda na terenu, jeste Rusija i ona je ipak neke rezultate postigla. A ciljevi koje Ukrajina ili Zelenski proklamuju su neostvarivi. Mislim na zahteve da se vrati Krim i teritorije koje je Rusija zauzela, a to su ciljevi koji su neostvarivi.

Tako da bi do zamrzavanja sukoba eventualno moglo doći ako bi takav sporazum postigli SAD i Rusija, ali bi u tom sporazumu moralo da se definiše „šta posle“ – dodaje Forca.

Sukob u Ukrajini – novi Bliski istok u Evropi

On smatra da će sukob u Ukrajini kao sukob 21. veka biti dugotrajan i da će postati „novi Bliski istok u Evropi“.

– Ali, svaki rat se mora završiti, pa tako i ovaj. Verovatno će početi nekakvom obustavom borbenih dejstava jer za ono drugo što najavljuje EU, ona trenutno nema tu snagu. A tu mislim da bude neka ravnoteža snaga u Evropi a to EU sa Rusijom, bez Amerike, ne može da postigne. Tako da nije mnogo verovatno zamrzavanje sukoba. Odnosno, može biti odloženi sukob do nekog dogovora velikih sila, a taj dogovor nećemo dugo čekati.

Forca podseća na izjavu Henrija Kisindžera koji je rekao da se ne može Ukrajina nadati da će povratiti ono što je Rusija osvojila i zato se mora napraviti bar nekakav mir da Ukrajinci ne bi došli u situaciju da im Rusi oduzmu još teritorija.

Jer danas je pitanje šta će biti sa Harkovom ili Odesom, naglašava Forca.

Kijevski zid

– Ja sam napisao u članku “Kijevski zid” da će na kraju zapadne snage, a ne mislim na NATO nego na zapadne zemlje, ući sa zapada u Ukrajinu a Rusija sa druge strane, i da će se naći negde na Dnjepru i da će tu biti kraj. To je moja vizija bila sedam dana nakon početka rata u Ukrajini. Nisam video da je drugačije moguće zaustaviti taj rat a da Rusija ostvari svoje ciljeve, pri čemu se Ukrajina u tom ratu ništa ne pita. Dakle, za Rusiju samu a i za mir bi bilo mnogo dobro kad bi Putin i Tramp mogli da naprave neki “dil”. A tu je i Kina, to ne smemo zaboraviti. Jer veliki ne ratuju, veliki trguju. Kako će oni to da istrguju to je pitanje. A nije Americi problem Rusija, nego Kina, tako da je tu svašta moguće – zaključio je Forca.

Ukoliko se ukrajinski sukob ne završi zaključivanjem pravog mira, onda postoji opasnost od izbijanja nuklearnog rata jer bi Kijev i NATO pokušali da preuzmu kontrolu nad novim teritorijama Rusije, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski.

– Ako se zaustavimo duž linije fronta i ne postignemo pravi mir, nego nekakvo primirje, to će onda biti region, podsetiću vas na sporni region između Jermenije i Azerbejdžana, koji će se pretvoriti u ogromni Karabah. Posle nekog vremena Ukrajina bi zajedno sa NATO pokušala da ga zauzme i to bi bio kraj planete, to bi bio nuklearni rat – naveo je on.

Reč koja ima samo 3 slova, a uništila je stotine veza i brakova

0
Freepik

Snaga veze nije u savršenom balansu između davanja i primanja, već u spremnosti da se ponekad da više – iz ljubavi, iz razumevanja, iz želje za povezivanjem.

Na prvi pogled, ideja pravde zvuči kao nešto ispravno, čak i plemenito. Uostalom, šta može biti razumnije od želje da stvari budu pravedne?

Međutim, posle 34 godine iskustva i više od 42.000 kliničkih sati savetovanja klijenata, Džefri Bernstin, psiholog i autor sedam knjiga, može reći sledeće: „Reč FER je često tiha, ali snažna pretnja zdravim vezama“.

– Molim vas, saslušajte me. Problem nije u samoj pravdi, već u tome kako je doživljavamo – kruto, subjektivno i kroz prizmu sopstvenih očekivanja. Kažemo: “Želim da bude pravedno”, ali ono što zapravo mislimo je: “Želim ono što mislim da zaslužujem”. To je zamka pravde – dodaje on.

Pravednost je moćna mentalna prečica (heuristika) koju koristimo da brzo procenimo šta je dobro, a šta loše, ko daje dovoljno, a ko premalo.

Intuitivna je, emocionalna i deluje u trenutku. Ali kao i sve heuristike, sklona je i greškama.

Studije pokazuju da osećaji nepravde izazivaju snažne emocionalne reakcije, uključujući ljutnju, anksioznost i potrebu za kažnjavanjem. Ali, važno je shvatiti: ono što smatramo pravednim nije objektivno. To zavisi od naših ličnih percepcija – koliko ulažemo i koliko mislimo da drugi dobijaju zauzvrat.

– I to vidim svuda: u roditeljstvu, u vezama, na radnom mestu, u porodičnim poslovima. Zanimljivo je da je “to nije fer!” jedna od najčešćih fraza koje izgovaraju emocionalno reaktivna deca – ističe dr Bernstin.

Retko razmatramo sve stvari koje ne vidimo: neizrečeni napor, mentalni napor, drugačije životne okolnosti ili jednostavno – drugačiji stil izražavanja zabrinutosti.

Umesto da računate, pokušajte da se zapitate:

– Da li ovo funkcioniše za oboje?

– Da li cenimo ono što svaka osoba donosi u vezu?

– Da li su moja očekivanja jasna – ili ih samo tiho zbrajam?

Problem nije u pravednosti. Problem je u vezanosti za nju. Kada “ono što je pravedno” postane važnije od povezanosti, komunikacije i saosećanja, ta potreba postaje tihi otrov za vezu. Život nije matematička jednačina – a veze nisu knjigovodstvo.

Snaga veze nije u savršenoj ravnoteži između davanja i primanja, već u spremnosti da se ponekad da više – iz ljubavi, iz razumevanja, iz želje za povezivanjem.

Banke na kamatama zaradile 257 milijardi, a na provizijama još 93 milijarde dinara

0
pixabay.com

Banke u Srbiji su tokom protekle godine uvećale prihode, a posledično i profit. Od naplaćenih kamata su zaradile 257,4 milijarde dinara, a od raznih provizija i naknada 93 milijarde dinara, pokazuju podaci iz Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2024, koji je objavila Agencija za privredne registre.

Privredna društva u Srbiji su tokom 2024. godine poslovala “u plusu”, ostvarivši neto dobit od 866 milijardi dinara, koji je, kako je ukazala Agencija za privredne registre u svojoj analizi – ipak manji za 9,9 odsto u odnosu na godinu pre. Više od tri petine privrednih društava je poslovalo pozitivno, a među njima je i – bankarski sektor.

Banke – glavni nosioci domaćeg finansijskog sistema – ostvarile su na nivou sektora profit od 155,97 milijardi dinara, za 27,6 odsto veći od prošlogodišnjeg. Broj banaka je u 2024. ostao nepromenjen – njih 20, u kojima je bilo zaposleno 20.619 radnika – 1.166 manje nego godinu pre.

Već danas, na tržištu je jedna banka manje – ukupno ih posluje 19.

Prihodi od kamata

Banke su u 2024. godine od svojih klijenata naplatile ukupno 361,99 milijardi dinara na ime kamata, što je 15,7 odsto više nego u 2023.

Kada se od tog iznosa oduzmu kamate koje su banke plaćale svojim korisnicima za novac koji im “čuvaju” na računima, dobije se neto prihod od kamata u iznosu od 257.431.523.000 dinara, što je 2,2 milijarde evra.

Ova zarada od kamata je 13,1 odsto veća nego godinu pre.

Naknade i provizije

Mimo kamate, koja za njih predstavlja osnovni izvor prihoda, banke su naplaćivale i razne naknade (poput onih za korišćenje tekućih računa) i provizije (pri plaćanju računa, na primer). Po osnovu svih naknada i provizija banke u Srbiji su prihodovale ukupno 137,6 milijardi dinara, što je 17 odsto više nego u 2023.

Kada se od toga oduzmu rashodi koje su banke plaćale na ime naknada i provizija, dobije se neto prihod (od naknada i provizija) od ukupno 93.035.234.000 dinara, što je oko 793,8 miliona evra.

Ova zarada od naknada i provizija je za petinu veća nego godinu pre (20,3 odsto).

Ukupan neto poslovni prihod banaka u 2024. iznosio je 335,64 milijarde dinara.

Na nivou celog sektora, banke su ostvarile pozitivan neto rezultat od 155.967.699.000 dinara (oko 1,3 milijarde evra), što je gotovo za trećinu, tačnije 27,6 odsto, više od profita ostvarenog u 2023. godini.

Ova 3 horoskopska znaka nikad ne otkrivaju šta zaista misle

0
Freepik

Neki ljudi jednostavno ne žele da otkriju svoje misli – bilo zato što se plaše reakcije okoline, ne žele da budu povređeni ili jednostavno smatraju da su osećanja i stavovi njihova privatna stvar.

U svetu astrologije, neki horoskopski znaci poznati su upravo po toj uzdržanosti.

Oni ne dele olako svoje misli, retko se otvaraju i često ostaju enigma čak i najbližima. U nastavku otkrivamo tri horoskopska znaka koja retko priznaju šta zaista misle.

Škorpija

Škorpije su znak tajni i unutrašnjih oluja. Iako poseduju izuzetnu intuiciju i često tačno znaju šta drugi misle i osećaju, retko će same otkriti svoje misli. Škorpije sve analiziraju, beleže i pamte, ali retko dijele informacije o sebi, i to samo s onima koji su zadobili njihovo poverenje – što je vrlo teško.

Čak i kada ih nešto muči, često će to zadržati za sebe dok posmatraju šta će se dogoditi. U konfliktnim situacijama neće vikati niti se raspravljati – njihovo oružje su tišina i duboka analiza. Ako mislite da znate šta Škorpije misle, najčešće grešite. Njihov unutrašnji svet ostaje nedostupan većini.

Ribe

Ribe su izrazito emotivne i duboko intuitivne, ali njihove misli često lutaju između stvarnosti i sveta mašte. One ne lažu, ali nerado priznaju šta ih muči, šta misle o drugima ili kako se zaista osećaju – iz straha da ne povrede nekog, ne izazovu sukob ili da ne budu pogrešno shvaćene.

Radije će prećutati istinu nego nekom naneti bol. Ribe znaju kako da izbegnu neprijatne razgovore, a kad ih suočite sa direktnim pitanjem, često će odgovoriti neodređeno ili u metaforama. Njihova sposobnost da sakriju ono što stvarno misle proističe iz želje za mirom, ali i unutrašnje nesigurnosti.

Vaga

Vage su znak ravnoteže i diplomatije, ali i večitog oklijevanja kada je u pitanju izražavanje mišljenja. Iako su društvene i prijatne, vrlo retko će reći šta zaista misle, naročito ako bi to moglo izazvati sukob ili narušiti odnose. Vage ne podnose nesuglasice i nelagodnost, pa će radije prećutati svoje stavove nego rizikovati neprijatnu atmosferu.

Zbog toga često ostavljaju utisak dvosmislenosti ili neodlučnosti. Ali, istina je da Vage vrlo dobro znaju šta misle – samo to ne žele da podele, osim ako nisu potpuno sigurne da time neće narušiti harmoniju koju toliko cene. Njihova tišina nije znak praznine, već promišljene uzdržanosti.

Horoskopske preporuke i savete ne treba shvatati naročito ozbiljno.

123...24,974Page 1 of 24,974

NAJNOVIJE

Load more
Kontaktirajte nas: redakcija@vesti-online.com
© 1992 - 2024 © - Vesti Online