Nedelja 19. 5. 2019.
Washington
120
  • Chicago
    200
  • New York
    250
  • Belmont
    140
  • Atlanta
    280
  • Boston
    200
  • Firt
    240
  • Denver
    270
  • Detroit
    240
  • Dover
    260
  • Hartford
    200
  • Orlean
    240
  • Helena
    270
  • Ren
    150
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    170
  • Portland
    280
  • Salem
    200
  • Santa Fe
    120
  • Tampa
    290
  • Topeka
    160
0
Ponedeljak 08.04.2019.
05:00
Nada S. Jakšić A

Istorija izbeglištva (1): Vekovi puni seoba

Dobrica Vulović, rođen 1953. u Sopotnici kod Prijepolja, čovek je izuzetno bogatog pubicističkog i humanističkog rada. Godine 1992. Vlada Srbije imenovala ga je za prvog komesara za izbeglice. Bilo je to vreme kada je u Srbiju stiglo već više od 192.000 ljudi.

wikipedia.org
Čuvena slika Paje Jovanovića o prvoj velikoj seobi Srba sa Kosova 1690.

Njegovom postavljanju na tako važno mesto, prethodio je njegov višegodišnji rad društveno-politički rad, saradnja i odgovorne funkcije u brojnim izdavačkim listovima i ustanovama, praktično još od srednjoškolskih dana. Bio je višegodišnji direktor Prosvete koja u njegovo vreme objavljuje veoma zapažene naslove i dela. Posebno je značajno prvo izdanje na srpskom jeziku "Satanskih stihova" Salmana Ruždija. Potom je bio glavni i odgovorni urednik "Privrednog pregleda". Sa dolaskom na mesto komesara za izbeglice svu svoju energiju usmerio je ka internacionalizaciji problema izbeglištva u Srbiji.

Trotomno izdanje knjige "Srbija, zemlja izbeglica", Dobrica Vulović je posvetio milionu i dve stotine hiljada ljudi koji su od 1990. do 1994. morali da napuste svoje domove i spas traže, najpre, u Srbiji koja ih je prihvatila i privremeno zbrinula, uprkos sankcijama i ekonomskoj krizi, srpskom stanovništvu koje im je pružilo nesebičnu pomoć, kao i armiji saradnika i dobrotvora koji su direktno i indirektno učestvovali u rešavanju teških izbegličkih pitanja.

Ova knjiga, kako je i sam autor napisao u predgovoru, obrađuje događaje, sećanja i dokumenta vezana za rad Komesarijata za izbeglice Republike Srbije devedesetih godina prošlog veka, nakon secesije Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, kada je Srbija preplavljena stotinama hiljada sunarodnika iz tih država. Na samom početku autor čitaoce vraća nekoliko vekova unazad, a serija tekstova koje vam "Vesti" prenose iz ove knjige biće upotpunjena i autentičnim izbegličkim dramama i pričama.

Patrijarh na čelu

Kada se posmatra istorija Srbije, njena borba za slobodu i oslobođenje, pomeranje i seobe stanovništva, onda bi se za Srbiju moglo reći da je cela njena istorija od Osmanlijskog carstva bila i istorija izbeglištva, navodi Vulović i objašnjava.

- Istorijska nauka beleži masovna pomeranja i seobe: Velika seoba Srba odnosi se na dve povezane migracije stanovništva u 17. i 18. veku kada je veliki broj Srba sa Kosova i Metohije i južnih krajeva prešao na sever, u oblasti Habzburške monarhije i naselio se u delovima Ugarske i Slavonije, kao i Vojne krajine. Godine 1690. u Beogradu je održan crkveno-narodni sabor u kome su Srbi uputili zahtev austrijskom caru Leopoldu Prvom da se nastane u Ugarskoj. Car im je dozvolio da se nastane do Budima i Omorana, garantujući im crkveno-školsku autonomiju pod uslovom da budu deo austrijske vojske.

Tada se u Austriju uselilo oko 37.000 porodica. Na čelu prve seobe bio je pećki patrijarh Arsenije III Šakabenta (Čarnojević). Pedeset godina kasnije, nakon novog austro-turskog rata, Turska je povratila teritorije koje je naseljavalo srpsko stanovništvo, što je dovelo do Druge velike seobe 1740. godine, sa patrijarhom Arsenijem IV Jovanovićem na čelu. Obe seobe su bile posledica tursko-albanskog terora i pogroma, ubijanja, silovanja, klanja, otimanja imovine Srba, savremenim rečnikom rečeno - etničkog čišćenja.

Toponimi u Ukrajini

Nakon tog rata, Srbi su morali da se povuku na sever, naseljavajući prostore današnje Slavonije i Vojvodine. Usled ovih seoba broj srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji se drastično smanjio. Nakon srpskih seoba, Albanci iz planinskih područja Malesije spuštaju se u plodne i opustele doline Metohije. Nakon migracija, srpski etnički centar se seli iz starih područja Raške, Stare Srbije, Kosova i Metohije u Vojvodinu, a kasnije i u Šumadiju. Neposredno posle seobe među iseljenicima su zavladale glad i epidemija tako da je veliki broj iseljenika ubrzo preminuo. O ovim događajima najviše je sačuvano tekstova koje su napisali monasi, učesnici Seobe, budući da su oni bili među retkim pismenim Srbima toga vremena.

Usledilo je veliko pomeranje Srba na istok - masovnu seobu organizovala je ruska administracija. Srbi su tada naselili delove Ukrajine i Rusije. Prema istraživanju ukrajinskog istoričara Jevgenija Poščenka, i danas u Ukrajini postoje toponimi koji govore o boravku Srba na toj teritoriji. Autor dokazuje svoju tezu o naseljavanju Srba u Ukrajini na osnovu velikog broja prezimena koja se završavaju na "ić". Od velikog broja naroda, koji su tada zbog istorijskih okolnosti izbegli u Ukrajinu, jedino se Srbi nisu održali. Izvršena je njihova totalna asimilacija. U istorijskim arhivima Ukrajine čuvaju se primerci listova "Nova Serbija" i "Slavenoserbija".

Sarajevski pogrom

Sledeći talas izbeglica dolazi nakon pucnja Gavrila Principa na Franca Ferdinanda, kada u Srbiju dolazi veliki broj Srba iz Bosne, pošto je u Sarajevu posle atentata usledio pogrom nad srpskim narodom, zatvaranje radnji, paljenje radionica i ubijanje, podseća Vulović u knjizi "Srbija, zemlja izbeglica".

- Za vreme Velikog rata, srpski narod i vojska doživeli su najstrašniju golgotu, uključujući i povlačenje preko Albanije. Vlada Kraljevine Srbije formirala je odbor koji je dobio dužnost da brine o zbrinjavanju izbeglog srpskog stanovništva i organizuje njihov prihvat Skadru, Draču i Sent Medovskom zalivu. Odbor je delovao od decembra 1915. do februara 1916. godine. Predsednik Odbora bio je Milivoje Zečević.

Prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije, tadašnji premijer Esad-paša Toptani, naredio je da svi Albanci moraju pomoći Srbima, da uredno primaju dinar kao valutu i da vojnicima daju sve namirnice koje su im potrebne. On je omogućio srpskoj vojsci i njenom kralju povlačenje preko Albanije. Žandarmerija Esad-paše pomagala je srpskoj vojsci, obezbeđujući sigurne prolaze, smeštaj i hranu, i učestvujući u sukobima sa albanskim odredima koji su napadali srpske jedinice i izbeglice. Kroz oblasti gde Esad-pašina vlast nije dopirala, srpske trupe su se morale oružjem probijati do Jadranskih luka, gde su ih saveznički brodovi čekali.

U junu 1916, rešenjem broj 3237, Ministarstvo unutrašnjeg dela Srbije u Parizu, na mesto glavnog komesara postavljen je prof. dr Svetolik Radovanović, dok je u februaru 1919. godine za glavnog komesara postavljen Vladislav Martinac. Tadašnji mandat Komesarijata trajao je od februara do maja 1919. godine.

Poreklo reči

Reč izbeglica se u Srbiji pominje u 19. veku, kada veliki broj žena, dece i starih beži iz Bosne posle bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Kralj Milan Obrenović, 6. septembra 1876, za rukovođenje prihvatom i zbrinjavanjem izbeglica postavlja mitropolita beogradskog Mihajla Jovanovića. Odbor sakuplja hranu, garderobu, novac i zbrinjava izbeglice uglavnom u seoskim domaćinstvima, po pomoćnim objektima, štalama, podrumima i sl.

SUTRA: Istorija izbeglištva (2): Bekstvo od ustaškog noža

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Ivan Marković (28)
GUBITNIK
Mato Franković (37)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Čini vam se da ste postali ravnodušni. Obratite pažnju, od jednog starog prijatelja stiže vest koju možete iskoristiti kao dobru poslovnu priliku.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Pokrećete se samo ako je to u cilju dokazivanja vaše nadmoćnosti. Kada su u pitanju rutinske radnje, vaša nezainteresovanost možete sve upropastiti.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Na pomolu je interesantna ponuda koju će vam dati osoba s kojom ste nekada sarađivali. Ne zalećite se jer će realizacija plana ići mnogo sporije nego što vam se čini.
  • 2019 © - vesti online