13.08.2025
Home Blog

Dženifer Aniston o Ilonu Masku: “Nimalo mi nije privlačan”

0
EPA-EFE/NINA PROMMER
Dženifer Aniston

Dženifer Aniston vrlo jasno je izrazila svoje mišljenje o Ilonu Masku u najnovijem intervjuu za magazin “Vanity Fair”.

Glumica Dženifer Aniston priprema se za izlazak četvrte sezone popularne dramske serije “The Morning Show” koja na “Apple TV+” stiže 17. septembra.

Aniston u seriji glumi Aleks Levi, a za tu ulogu je 2020. osvojila nagradu Udruženja glumaca.

Dok fanovi s nestrpljenjem čekaju povratak serije, Aniston se pojavila na naslovnici septembarskog izdanja časopisa “Vanity Fair”.

U intervjuu je pričala o mnogima temama, a čak je spomenula i Ilona Maska.

Iako bi malo ko povezivao Aniston i Maska, njegovo ime se pojavilo zbog poređenja s ljubavnim interesom njenog lika sa Polom Marksom, kojeg tumači miljenik publike iz serije “Mad Men”, Džon Ham.

Marks je milijarder s velikim interesom za rakete. Zvuči poznato? Novinar je primetio da Hamov lik “podseća na Ilona Maska”.

“Mask mi nimalo nije privlačan”

No, glumica je odmah odbacila to poređenje i o osnivaču “Spejs Iksa” rekla: “Nimalo mi nije privlačan, ni na koji način.”

Inače, “The Morning Show” ne zazire od obrađivanja stvarnih događaja i politike (prošla sezona bavila se ukidanjem presude Rou protiv Vejda u junu 2022.), a Aniston je za “Vanity Fair” izjavila:

– Snimaš TV seriju o političkom izveštavanju u izrazito podeljenom vremenu, to može da bude zeznuto. Želiš da se obratiš svim svojim gledaocima.

U ostatku intervjua, Aniston se dotakla i teme koju retko komentariše, razvoda od bivšeg supruga Breda Pita. Glumica je tokom tog razdoblja snimila film “Raskid” (The Break-Up).

– Bilo je donekle katarzično snimati taj film. Kad su mi došli s ponudom, bili su pomalo nervozni jer su mislili: ‘Oh, da li je ovo ok ili ‘da li je ovo neprimereno’. Ali ja sam zapravo bila sigurna da je ovo prava prilika. Znala sam da bi to moglo da mi koristi, jednostavno kao ljudskom biću i da bi dobro poslužilo i scenariju i liku – rekla je Aniston.

Ustupanje teritorija – šta kaže međunarodno pravo?

0
EPA/Mykola Tys

Međunarodno pravo ima jasne smernice o priznavanju ustupanja teritorija, kaže stručnjak Pjer Tilberger koji o ovoj temi opšrino govori za nemački javni servis ARD.

Još u aprilu ove godine, američki predsednik Donald Tramp je objavio da se sa Rusijom uglavnom dogovorio o mirovnom sporazumu. Tada je američki predsednik rekao da sporazum predviđa da poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala, treba da pripadne Rusiji.

– Odluka Rusije i SAD preko glave Ukrajine je pravno nezamisliva, čak i ako politički postaje sve verovatnija – smatra Pjer Tilberger, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Rur u Bohumu. Bez saglasnosti Ukrajine, ne može biti takvog mirovnog sporazuma. Moderno međunarodno pravo zasniva se na “suverenoj jednakosti svih država”. Dve države ne mogu jednostavno sklapati ugovore na štetu treće.

Dogovor o ustupanju teritorija Ukrajine bez njenog pristanka jasno krši teritorijalni suverenitet zemlje, naglašava Tilberger. Osim toga, takav ugovor između Rusije i SAD “po svom sadržaju bi verovatno kršio i zabranu upotrebe sile i stoga bi bio protivan međunarodnom pravu”, kaže stručnjak za međunarodno pravo.

Okupirane teritorije prema međunarodnom pravu pripadaju Ukrajini

Poluostrvo Krim i četiri administrativna okruga Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson prema međunarodnom pravu pripadaju Ukrajini. Činjenica da Rusija faktički kontroliše ove teritorije – ili bar njihove delove – i to što ih je anektirala, tu ništa ne menja.

Na Krimu (2014.) a u istočnoj i južnoj Ukrajini (2022.)održani su referendumi o pristupanju okupiranih teritorija Rusiji. Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo ih smatraju lažnim glasanjima. Postoje jasne smernice o tome pod kojim uslovima takvi referendumi mogu biti priznati prema međunarodnom pravu.

– Na primer, mora biti zagarantovano da glasači mogu slobodno, bez prinude i bez straha izraziti svoje mišljenje – kaže Tilberger. To sigurno nije bio slučaj 2014. tokom ruske okupacije Krima. Glasanja u istočnoj i južnoj Ukrajini u septembru 2022. takođe su se odvijala već pod uslovima ruskog agresorskog rata i ruske okupacije tih teritorija.

Dosadašnja glasanja bila su protivna međunarodnom pravu

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu tek u julu 2025. je utvrdio da je Rusija na okupiranim područjima već u periodu između 2014. i 2022. uspostavila “sistem kršenja” ljudskih prava. Prema presudi Suda, to je uključivalo nasumične vojne napade, pogubljenja civila i ukrajinskih vojnika, mučenje i proterivanje, ali i “potiskivanje ukrajinskog jezika u školama”. S obzirom na ovu situaciju u regionima koje je okupirala Rusija, ne može se pretpostaviti da su referendumi tamo bili u skladu s međunarodnim pravom.

Generalna skupština UN je više puta potvrdila da su referendumi na Krimu i u istočnoj i južnoj Ukrajini bili ilegalni. Oni ne bi ništa promenili u pripadnosti ovih teritorija Ukrajini.

Profesor prava Tilberger takođe ukazuje na to da je 2003. između Ukrajine i Rusije sklopljen ugovor – u skladu s međunarodnim pravom – u kojem je Rusija priznala Krim kao deo Ukrajine. Pored toga, 1997. dve države su obećale jedna drugoj da će poštovati međusobne granice.

Rusija se poziva na pravo naroda na samoopredeljenje

Iz Rusije se često može čuti: ljudi na Krimu i u istočnim i južnim oblastima žele da napuste Ukrajinu i to je takođe pokriveno važnim principom međunarodnog prava, naime pravom naroda na samoopredeljenje.

Međutim, međunarodno pravo je veoma uzdržano po pitanju da li pravo naroda na samoopredeljenje daje tom narodu i pravo da se odvoji od matične države putem validnog referenduma, objašnjava Tilberger.

U osnovi, pravo na samoopredeljenje omogućava narodima da slobodno odrede svoj politički, ekonomski i kulturni razvoj. Nastalo je prvenstveno kada su bivše kolonijalne države izborile svoju nezavisnost.

Međutim, ovaj princip uvek mora biti u skladu s drugim osnovnim principom međunarodnog prava, naime državnim suverenitetom nad sopstvenom teritorijom. Oba principa mogu doći u sukob kada grupa stanovništva želi da se odvoji, a država se protivi tome.

Postoje velike pravne prepreke za odvajanje teritorija

Sa stanovišta međunarodnog prava, mora se praviti razlika između “unutrašnjeg” i “spoljašnjeg” samoopredeljenja, kaže Tilberger. “Unutrašnje” samoopredeljenje znači: nacionalne manjine dobijaju posebnu zaštitu unutar matične države, na primer samoupravu ili zaštitu svoje kulture i tradicije.

S druge strane, “spoljašnje” samoopredeljenje, odnosno odvajanje od matične države, moguće je samo u ekstremnim okolnostima. Narod mora biti sistematski tlačen i na meti teških kršenja ljudskih prava da bi imao pravo na otcepljenje.

U slučaju Krima i istočne i južne Ukrajine, nije bilo takvih teških kršenja prava od strane ukrajinske vlade.

Da li bi Ukrajina mogla dobrovoljno da se odrekne okupiranih teritorija?

Šta bi bilo ako bi Tramp i Putin napravili dogovor koji predviđa da Ukrajina ustupi okupirane teritorije i ukrajinska vlada to nevoljno prihvati? Da li bi ova cena za mir bila dozvoljena prema međunarodnom pravu?

“U osnovi da”, kaže Tilberger. Međutim, pristanak na takav mirovni sporazum morao bi biti “zakonit i pre svega dobrovoljni čin ukrajinske vlade”. Posebno se ne sme dogoditi pod prinudom ili pretnjom silom.

Iz perspektive stručnjaka za međunarodno pravo, “vrlo je upitno kako bi u trenutnoj situaciji mogla izgledati odluka ukrajinske vlade koja bi bila doneta bez prinude ili dobrovoljno”. Kako bi tačno situacija u Ukrajini trebalo da se razvija da bi se prema međunarodnom pravu moglo govoriti o dobrovoljnom ustupanju teritorija – trenutno je teško reći.

Žestoki ruski vazdušni napadi na civilne ciljeve poslednjih meseci i pretnje američke vlade da će potpuno obustaviti vojnu pomoć svakako ne govore u prilog situaciji odlučivanja u kojoj vlada ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog može delovati slobodno.

Tilberger ukazuje na još jedan aspekt: pri odlučivanju o teritorijalnom integritetu države, mora se uzeti u obzir i uloga pogođenog stanovništva. U međunarodnom pravu postoje različita mišljenja o tome. Neki stručnjaci za međunarodno pravo smatraju da bi prilikom odricanja od državne teritorije i ljudi koji tamo žive morali dati svoj pristanak.

I ukrajinski ustav daje smernice

Ako ukrajinska državna teritorija treba da se promeni, ukrajinski ustav za taj slučaj predviđa referendum na kojem mogu učestvovati svi Ukrajinci s pravom glasa.

Takođe, za ustupanje teritorija koje je Rusija okupirala, verovatno bi morao biti promenjen i sam Ustav. Jer u članu 133, stavu 2, definisana je državna teritorija Ukrajine i izričito se navode četiri oblasti: Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson. Sa stanovišta međunarodnog prava, pravna situacija u Ukrajini ne igra presudnu ulogu. Ali politički gledano, ukrajinsko ustavno pravo bi moglo biti značajno za svako mirovno rešenje

Stav Rusije o okončanju rata u Ukrajini ostaje isti

1
EPA/Sergei Ilnitsky

Stav Rusije o okončanju rata u Ukrajini ostaje isti kao što je to predsednik Vladimir Putin izneo u junu 2024. godine, izjavio je u sredu portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Fadejev.

U to vreme, Putin je zahtevao potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz četiri regije koje Rusija smatra svojom teritorijom, iako ih ne kontroliše u potpunosti.

Podsetimo, sastanak ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trumpa, na kojem će tema biti rat u Ukrajini, održaće se u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu, javlja “CNN”, pozivajući se na dva izvora u Beloj kući.

“Uvežbavaćemo upotrebu “orešnika”!”

0
Russian defence ministry press service handout/EPA
Balistička raketa "orešnik"

Na vojnim vežbama „Zapad 2025“ uvežbavaće se planiranje upotrebe nuklearnog oružja i rakete “orešnik”, izjavio je da će se ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin, javila je agencija Belta.

„Ovo je za nas važan element strateškog obuzdavanja. Kako zahteva šef države, moramo biti spremni na sve. Vidimo situaciju na našim zapadnim i severnim granicama i ne možemo mirno da posmatramo militarizaciju i vojnu aktivnost. Pokazujemo našu otvorenost i miroljubivost, ali uvek moramo da držimo barut suvim“, rekao je Hrenjin.

Ministar je naglasio da će tokom vežbi beloruski vojnici i njihove ruske kolege raditi i na planiranju upotrebe sistema “orešnik”.

Rusko-beloruske vojne vežbe biće održane u Belorusiji od 12. do 16. septembra.

Šta Ukrajinci očekuju od Trampovog susreta sa Putinom?

0
EPA/Filip Singer
Ukrajinski predsednik Zelenski sa nemačkim kancelarom Mercom danas u Berlinu

Predstojeći razgovor između Trampa i Putina na Aljasci, naravno, glavna je tema u Ukrajini. Kako stručnjaci i političari ocenjuju posledice mogućih sporazuma između Vašingtona i Moskve?

“Bilo kakve odluke protiv nas, bilo kakve odluke bez Ukrajine su odluke protiv mira. Njima se neće ništa postići.” Ovo je rekao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u video obraćanju odmah nakon objave planiranog susreta predsednika SAD i Rusije – Donalda Trampa i Vladimira Putina – u američkoj saveznoj državi Aljaska 15. avgusta.

Takav stav preovladava i u ukrajinskom društvu. To pokazuje anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) sprovedena krajem jula i početkom avgusta.

– Ukrajinci i dalje pokazuju otvorenost za pregovore i teške odluke. Apsolutna većina, međutim, i dalje odbija zahteve za kapitulacijom – kaže Anton Hrušecki iz KIIS u razgovoru za DW.

Prema anketi, 76 procenata Ukrajinaca odlučno odbija ruski “mirovni plan” i ustupke agresoru. Istovremeno, 49 procenata je protiv američkog mirovnog plana koji predviđa bezbednosne garancije za Ukrajinu od evropskih zemalja, ali ne i od SAD, priznanje Krima kao dela Ruske Federacije, održavanje ruske kontrole nad okupiranim teritorijama i ukidanje sankcija protiv Rusije.

Upitna primena rezultata pregovora

U Ukrajini se ne isključuje mogućnost da bi pregovori na Aljasci bez učešća Kijeva i evropskih predstavnika faktički mogli imati za cilj kapitulaciju Ukrajine.

– Rusi nikada nisu promenili svoju pregovaračku poziciju i neće je promeniti dok ne pretrpe teške vojne i političke poraze – smatra Vladimir Horbač iz ukrajinskog Instituta za transformaciju Severne Evroazije (INET).

Sama činjenica da Tramp razgovara sa Putinom bez prethodnog vršenja pritiska na Rusiju, prema Horbaču, pokazuje da je ovaj pristup osuđen na propast.

– Rusi će insistirati na svojoj poziciji i želeti da zamene prekid vatre za faktičku kapitulaciju Ukrajine, odnosno za ispunjenje ruskih zahteva. Govoriti o ustupcima je veoma naivno – naglašava stručnjak za DW.

Istovremeno, Horbač u razgovorima između Vašingtona i Moskve ne vidi katastrofu, ali ukazuje na “alarmantnu tendenciju” jer Tramp “konačno legalizuje ruskog ratnog zločinca Putina, što nije prihvatljivo ni za Ukrajinu ni za Evropu,” kaže politikolog. “Ne vidim mogućnost za primenu bilo kakvih realnih, praktičnih rezultata ovih pregovora u kontekstu ukrajinsko-ruskog rata.

Predlozi koje bi Putin mogao izneti neće zadovoljiti ni Ukrajinu ni Evropsku uniju. Tramp će morati da manevriše. On neće moći da natera Ukrajinu i evropske partnere da prihvate Putinove uslove,” kaže Horbač.

Direktor Centra za socijalna istraživanja “Ukrajinski meridijan”, Dmitro Levus, podseća da se Ukrajina u martu 2025. već nalazila u sličnoj situaciji. Tada je Donald Tramp verovao da se rat može brzo završiti kroz pregovore sa Rusijom i nametanje mira kroz kapitulaciju Ukrajine. Stvarnost je, međutim, pokazala da je nemoguće ukinuti sankcije protiv Rusije, jer je većinu njih uvela Evropa, kaže ovaj stručnjak.

On veruje da će SAD i Rusija nakon ovog sastanka ponovo morati da se suoče sa stvarnošću, jer će ukrajinske oružane snage nastaviti da brane svoju zemlju, a evropski partneri Kijeva neće biti spremni da bezuslovno prihvate i sprovode sporazume između Trampa i Putina.

– Pozicija Ukrajine koju je objavio Zelenski je jasna i ispravna: predaja teritorija je prema Ustavu nemoguća. Zato ne očekujem ništa sudbonosno od sastanka na Aljasci – kaže Levus za DW.

Skepticizam među ukrajinskim političarima

Kopredsednica opozicione stranke “Evropska solidarnost” Irina Heraščenko vidi u sastanku na Aljasci test za celokupni međunarodni bezbednosni sistem. Ako bi agresor Rusija bio nagrađen za napad, aneksiju i ratne zločine, to bi, prema političarki, bio signal za ceo svet da nasilje i revanšizam mogu ostati nekažnjeni. Priznavanje ruske okupacije je crvena linija koja se ne sme preći.

“Ovo bi otvorilo put za nove ratove, ne samo u našem regionu. Zato bi svi pregovori trebalo da se vode uz učešće Ukrajine i EU, sa strogim bezbednosnim garancijama, međunarodnim nadzorom i merama za sankcije,” napisala je Heraščenko na Telegramu. Sve ostalo neće značiti kraj rata, već samo početak novog.

Danilo Hetmancev, poslanik vladajuće stranke “Sluga naroda”, pozitivnije gleda na sastanak između Trampa i Putina. Jer će se konačno otkriti pozicija ruske strane, veruje on.

“Ako na sastanku ponovo bude pokušaja ‘diplomatskih manevara’ umesto produktivnih pregovora, to će verovatno završiti uvođenjem strogih američkih sankcija, uključujući i protiv ruskih saveznika, koji će tada morati da plate svoj deo za podršku agresiji, što im se neće svideti,” piše Hetmancev na Telegramu.

Da li će pritisak na Ukrajinu porasti?

Istovremeno, ukrajinski stručnjaci ne isključuju mogućnost da će SAD nakon Trampovog sastanka sa Putinom ponovo pokušati da ucene Ukrajinu i nateraju je na uslove koji su neprihvatljivi za Kijev.

Oleksandr Krajev, stručnjak trusta mozgova “Ukrajinska prizma” i predavač na Kijevskoj Mohila akademiji, takođe veruje da bi Tramp mogao zapretiti prestankom isporuke oružja.

– Ali, isporuke se već sada odvijaju sporadično i nesistematski. To više neće biti takva šok-terapija kao kada je Tramp prvi put najavio tako nešto – naglašava Krajiv za DW.

“Razgovori radi razgovora” – to će, prema njemu, biti stvarni rezultat sastanka na Aljasci, jer trenutno nijedna strana nema pravu predstavu o tome kako bi rat trebalo da se završi. “Mogla bi postojati zajednička izjava o nastavku razgovora, ali to je sve,” kaže Krajiv.

Divljanje vozača skutera na Tamišu: Isplivali novi detalji

0
MUP

Povodom incidenta na Tamišu, kada je vozač skutera ugrozio decu i trenera Kajak kluba Pančevo tokom treninga, trener Nenad Miković objasnio je šta se dešavalo.

U utorak, 12. avgusta, tokom redovnog treninga Kajak kanu kluba Pančevo na Tamišu, u kojem je učestvovalo jedanaestoro dece uzrasta od 6 do 11 godina, došlo je do incidenta.
Muškarac na motornom skuteru, iz za sada nepoznatog razloga, prišao je velikom brzinom, izazvao talas i prevrnuo čamac, izbacivši mališane u vodu.

Trener Nenad Miković stao je na dasku kako bi zaštitio decu, ali je vozač skutera, u više navrata usmeravao vozilo ka njemu, o čemu svedoči i snimak na društvenim mrežama.
Miković je pojasnio za lokalni portal 013 da se najpre iz pravca Dunava pojavio jedan skuter koji je usporio kada se približio i video da deca treniraju. Međutim, ubrzo je naišao i drugi skuter, takođe iz pravca Dunava, koji se nije zaustavio, već je prošao tik pored dece, usled čega su se prevrnula.

“Pojedina deca zadobila su lakše povrede. Ja sam sa obale viknuo da uspori kako ne bi podavio decu, međutim, on se okrenuo, napravio još jedan krug i počeo da se vrti oko dece. Tada sam uzeo SUP dasku i krenuo da zaštitim decu. Kad je spustio gas, kako bi me čuo, ponovo sam viknuo da će da udavi decu. Šestoro dece se prevrnulo i povredilo tom prilikom. Opsovao me i krenuo da me gazi. Četiri puta je prešao preko daske i moje glave na reci”.

Miković dodaje da su prisutni odmah pozvali policiju.

“Došla su četiri mlada policajca, ali dobili su dojavu sa vrha da moraju da ga puste i nisu ga priveli, a on je otišao s lica mesta. Ponovo smo pozvali policiju, došla je druga ekipa policije koja je postupila po nalogu, a on je, kako smo čuli, ubrzo bio uhapšen. Međutim, niti je oduzet skuter, niti je urađen uviđaj na licu mesta. Jedino su meni oduzeli veslo. Krivično će me goniti da sam ja, navodno, u tom preletanju preko mene, njemu polomio ruku”, izjavio je on.

Miković ističe da će, zajedno sa roditeljima i građanima očevicima, u MUP-u podneti prijavu protiv policajaca koji su prvo stigli i pustili osumnjičenog, a kasnije će uslediti i tužba.

Policija je saopštila da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pančevu, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Pančevu, uhapsili M. J. (1996) iz Pančeva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.

Lavrov leti na Aljasku

0
EPA/Necati Savas
Sergej Lavrov

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov će učestvovati na predstojećem rusko-američkom sastanku na Aljasci, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Da, mogu da potvrdim učešće Lavrova na ovom događaju, koji prema planu treba da se održi na Aljasci u petak“, izjavio je zamenik portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Fadejev.

Govoreći o dnevnom redu samita, diplomata je predložio da se to pitanje prosledi pres-službi predsednika Rusije.

„Kao što je poznato, posebno u periodu prethodnih administracija, odnosi dveju zemalja značajno su oslabili. Verujemo da ovaj sastanak treba da omogući liderima da se usredsrede na razmatranje svih nagomilanih pitanja, počev od ukrajinske krize do prepreka koje stoje na putu uspostavljanja normalnog i funkcionalnog bilateralnog dijaloga, koji je od ključne važnosti za očuvanje međunarodnog mira i stabilnosti“, naglasio je Fadejev.

Vučić zahvalan Štokeru

0
Tanjug

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je sa kancelarom Austrije Kristijanom Štokerom razgovarao o svim važnim temama od bilateralne saradnje, evropskog puta Srbije do unapređenja saradnje na svim nivoima i u svim oblastima.

“Austrija je veoma važna zemlja za Srbiju. Ona je treći investitor, nakon Kine i Holandije, a iza su Nemačka, Rusija i svi ostali. Hvala Austriji na tome što je ulagala veliki novac u našu zemlju, verujem da naša saradnja može i dalje da se produbi. U Austriji smo uvek imali podršku i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, očuvanja mira u regionu i podršci Srbiji na njenom evropskom putu”, rekao je Vučić.

Dodao je da ono gde ima prostora za napredak jeste trgovinska saradnja.

“Naše usluge su na relativno visokom nivou, ali naša trgovinska saradnja od oko milijardu i 783 miliona evra iz 2024. godine, verujemo da može da bude još bolja, još veća i siguran sam da će to doprineti i daljem unapređenju svih ukupnih, posebno političkih odnosa između Beča i Beograda”, kazao je Vučić.

Predsednik Srbije posebno je istakao saradnju dva ministarstva unutrašnjih poslova kada je reč o migracijama.

“Mnogo toga se u svetu menja. Zajednički možemo da pronalazimo rešenja koja su najbolja za naše građane, posebno kada je reč o očuvanju naših granica”, rekao je Vučić.

Teška optužba Vašingtona: Kinezi ubili 200.000 Amerikanaca u 2024. godini

0
pixabay.com

Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država Skot Besent izjavio je da je u 2024. godini od posledica fentanila, čiji prekursori stižu iz Kine, u Americi preminulo između 100.000 i 200.000 ljudi.

Gostujući na televiziji Foks biznis, Besent je naglasio da se uvođenje trgovinskih tarifa protiv Kine delom temelji na takozvanoj “tarifi na fentanil”. Prema njegovim rečima, Kina je glavni izvor i dobavljač hemijskih supstanci koje se u Meksiku i Kanadi prerađuju u fentanil, a potom ilegalno transportuju u SAD.

– Ovo je rezultiralo smrću 100.000 do 200.000 naših građana prošle godine – istakao je ministar finansija, dodajući da će Vašingtonu biti potrebni “meseci, ako ne i kvartali ili godina” da postigne značajan napredak u suzbijanju snabdevanja ovim opasnim prekursorima pre nego što Bela kuća razmotri mogućnost smanjenja tarifa na uvoz iz Kine.

U ova tri znaka rađaju se ljudi koji uvek dobiju šta žele

0
pixabay.com

Neki ljudi jednostavno znaju kako da ostvare svoje ciljeve. Nije stvar u sreći, nego u njihovoj odlučnosti, strpljenju i veštini pregovaranja.

U horoskopu postoje tri znaka kojima se vrata otvaraju čak i kada izgledaju zaključana.

Bik

Bikovi znaju da čekaju pravi trenutak. Njihova upornost i miran pristup znače da retko odustaju, a kad nešto žele, spremni su da se bore do kraja.

Škorpija

Škorpije imaju sjajan instinkt i znaju kako da pristupe ljudima. Kombinacija harizme i odlučnosti pomaže im da postignu ciljeve koje drugi smatraju nemogućim.

Jarac

Jarci retko ulaze u nešto nespremni. Svojim preciznim planiranjem i marljivošću polako, ali sigurno, dolaze do svega šta su zamislili.

Horoskopske preporuke i savete ne treba shvatati naročito ozbiljno.

123...25,266Page 1 of 25,266

NAJNOVIJE

Load more
Kontaktirajte nas: redakcija@vesti-online.com
© 1992 - 2024 © - Vesti Online