Pošto je Opština beogradska odlučila u maju 1861. godine da zida građansku bolnicu, dobrotvorni balovi, na kojima se uglavnom i pojavljivao imućan svet, učinili su se zgodnom prilikom da se sakupi novac. Prvi takav bal zakazan je za januar 1862. godine. Međutim, išlo je slabo. Beograđani se nisu pretrgli od darivanja, pa nije sakupljeno dovoljno ni za plac. Prolazili su meseci. Videvši da bolnica neće skoro dobiti temelje, knez Mihailo Obrenović odlučio je da lično pomogne. Prvo je od pravnika i profesora Đorđa Cenića kupio plac, a zatim naredio da se građa, pripremljena u Smederevu za podizanje njegovog letnjikovca, prebaci u Beograd. Knez je i građu i plac poklonio opštini, za bolnicu. Ali, ni to još nije bilo dovoljno. Knez se ponovo pokrenuo i odlučio da sada priredi još jedan od svojih vladarskih balova.
Bal je zakazan za 11. februar 1865. godine. Odmah je osnovan odbor sa kneginjom Julijom na čelu. U odboru su bile sve same žene, od gospođa ministarki do supruga bogatih trgovaca. One su se dosetile da se na bal dolazi sa pozivnicom koja mora da se kupi, i koja je ujedno i srećka za lutriju. Razaslat je i poziv po Srbiji da svako ko može i želi pošalje po neku vrednu stvar na dvor, u fond za nagrade i dobrotvornu prodaju. Glas o balu sa lutrijom obišao je Beograd, kuću po kuću, za manje od pola dana. Darodavci nisu bili obavezni da se pojave na balu, ali su svejedno slali darove. Štaviše, odziv je bio toliko dobar a prilozi raznovrsni, da se pred sam bal poprilično oteglo čitanje spiska ko je šta poslao. Knez Mihailo je priložio zlatan sat sa lancem, dva zlatna dugmeta s dijamantima i biserom, te, kako je stajalo, "engleski fotelj najnovije naprave". Jedan rodoljub iz Kragujevca poslao je pola akova šljivovice u vrednom buretu sa ornamentikom. Poznati putopisac Ljuba Nenadović priložio je sliku ruskog cara Nikolaja Prvog, dok je ministar prosvete umesto knjiga, kako se očekivalo, poslao pušku sa ukrašenom cevi i bajonetom. Milan Đ. Milićević, vrsni srpski hroničar, darivao je pravu retkost, knjigu "Robinson Kruso" štampanu u Budimu 1810. godine.
Dar od Turaka
Žena beogradskog muhafiza, zapovednika Tvrđave, nikako nije htela da zaostaje sa darovima za prvu srpsku bolnicu. Poklonila je persijski šal, jagluk, maramu i papuče, sve vezeno zlatom, čak i zlatom vezenu bošču (torbu), kao i dvoje brojanica od ćilibara.
