Kandidat za poslanika Alijanse za budućnost Kosova Haki Abazi izjavio je da Aljbin Kurti drži blizu predsednicu Vjosu Osmani zbog političkih interesa, upozoravajući da bi takav potez moga da se završi političkim sukobom između njih.
Abazi je ocenio da odugovlačenje procesa u vezi sa izborom predsednika može odvesti Kosovo u institucionalnu i ustavnu krizu, kao i da je Kurtijeva izjava da će uskoro biti rešeno pitanje predsednika populistička.
– Ako me pitate da li verujem Kurtiju da li će biti izabran predsednik, ne mogu mu verovati ni u čemu. Čovek demarkacije, privatizacije, suverenog fonda, razvojne banke, koji insistiranja na pronalaženju nestalih tokom rata koje je Srbija silom odvela – sve su to politički ciljevi i neispunjena obećanja. I jedino što Kurti govori je populizam svaki put u medijima – rekao je on.
Abazi smatra da Kurti koristi Osmani za svoje interese.
– Uopšte ne verujem ni u nameru ni u dobru volju Kurtija da gradi institucije. Mislim da drži blizu Vjosu Osmani, ili ju je ponovo približio nakon jednog sukoba, kako bi je držao što bliže i zabio joj nož u leđa. To znači da će Vjosa pre ili kasnije dobiti nož u leđa od Kurtija, što je u skladu i sa njegovim načinom delovanja prema političkim protivnicima – rekao je Abazi.
Prema njegovim rečima, drugi cilj Kurtija je da kupi vreme kako bi na kraju nastala ustavna kriza.
– Za mene to znači da Kurti kupuje vreme da dovede Kosovo u ustavnu krizu, jer dvojici sudija Ustavnog suda ističe mandat. U finansijsku krizu, jer bez Skupštine nemamo budžet, i u predsedničku ustavnu krizu, jer će biti veoma teško izaći iz ove situacije kada predsednici Osmani istekne mandat, a u 12:00 časova 4. marta moramo imati novog predsednika ili ići na izbore – naglasio je Abazi.
Ipak, pominje dva scenarija koja bi, prema njegovom mišljenju, mogla biti u Kurtijevoj računici.
– Postoje nepoznanice, kao što su bile tokom ovih pet godina Kurtijeve vlasti. To je razlog zašto su ljudi u potpunoj konfuziji, jer nema transparentnosti, niti političke debate. I ne verujem da Kurti može izabrati predsednika, ko god to bio, bez političkog dogovora sa opozicionim partijama za 81 poslanika, koliko je potrebno. Pokušaj da se to uradi bez političkog dogovora ima dva scenarija: odlazak na izbore ili razbijanje neke od opozicionih političkih partija, što bi bio kraj političkog pluralizma, jer bi se prihvatio princip nametanja bez političkog dogovora i dijaloga, a to je smrt demokratije – istakao je on.
