Albanija, donedavno skriveni dragulj Evrope, suočava se s eksplozivnim rastom turizma, koji bi mogao ozbiljno da ugrozi održivost lokalnih zajednica i okoline.
Od 2015. godine broj turista u zemlji gotovo se utrostručio – sa tadašnjih 3 miliona na čak 10 miliona u 2023. godini, što predstavlja porast od 56 odsto u odnosu na period pre pandemije. Albanska vlada očekuje da će taj broj do 2030. narasti na 30 miliona godišnje, čime bi zemlja primala više turista nego što ih trenutno imaju Portugal ili Hrvatska, piše britanski Express, a prenosi Index.
Zabrinutost zbog životne sredine i infrastrukture
Ovaj nagli porast turizma doveo je do ozbiljnih zabrinutosti. Uesli Didani sa portala Saranda Web upozorava da neki turistički projekti niču bez odgovarajućeg urbanističkog plana, što izaziva devastaciju prirodnog okruženja, naročito na obali. U Sarandi su, na primer, zabeleženi slučajevi bacanja građevinskog otpada direktno u more.
Uticaj na lokalno stanovništvo
Pritisak se oseća i na tržištu nekretnina: lokalno stanovništvo sve teže pronalazi pristupačne stanove jer su strane investicije i potražnja stranih turista pogurali cene u nebesa. Situacija podseća na ono što se dešava u popularnim destinacijama poput Majorke.
Investitori Džared Kušner i Ivanka Tramp
Albanija se sve više pozicionira kao atraktivna turistička destinacija. Njene peščane plaže, prirodne lepote poput Plavog oka, žičara Dajti Ekspres i arheološki park Butrint privlače sve veći broj putnika, uključujući poznate influensere na društvenim mrežama. Među investitorima su se našli i Džared Kušner i Ivanka Tramp, koji su dobili zeleno svetlo za izgradnju luksuznog hotela vrednog 1,4 milijarde dolara na ostrvu Sazan.
Prema Svetskom turističkom savetu, Albanija je trenutno treće najbrže rastuće turističko tržište na svetu, odmah iza Katara i Portorika.
Bolje je i jednog i drugog srbomrzca preletiti.