Umesto toga on je promenio kartu i odleteo u London, gde se pridružio timu branilaca Ejupa Ganića, za kojim je Srbija izdala nalog za hapšenje zbog navodne odgovornosti za ratni zločin, počinjen u sarajevskom pokolju pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici.
Arnaut je pravnik, advokat sa diplomom američkog fakulteta i niko normalan ne bi smeo da sumnja u njegove namere ako se prihvatio jednog tako izazovnog slučaja, kao što je zahtev za izručenje ratnog člana Predsedništva BiH.
|
Potpisi čiste savesti
Jedan od organizatora akcije na potpisivanju srpske peticije Žiko Mijić kaže da odgovorno tvrdi da motivi za taj postupak leže isključivo u želji da svi budu ravnopravni i da nema mesta nagađanjima da su je potpisivali oni koji se možda lično plaše eventualnog krivičnog gonjenja zbog ratne prošlosti. |
Nije, koliko smo uspeli da saznamo, ni problem u tome što je već neko vreme očekivan ovde, a niko ne zna kad dolazi. Radi se, pre svega, o njegovim istupima u javnosti, iz kojih ovdašnji Srbi poreklom iz BiH ne vide ambasadora koji će imati prema njima isti pristup kao prema pripadnicima ostalih nacija.
Ako se to obistini, pašće u vodu napori svih koji su dosad radili u Ambasadi i trudili se da održe njen tronacionalni karakter, svakako već ozbiljno ugrožen dešavanjima kod kuće.
Gospodin Arnaut najpre je privukao pažnju ovdašnje javnosti izjavom koju je septembra prošle godine dao melburnskom "Ejdžu". U njoj kaže da će mu "prvi zadatak kao ambasadora" biti da radi na krivičnom gonjenju Dragana Vasiljkovića, poznatog i kao Kapetan Dragan.
Izuzev pretnje sadržane u njoj, ova izjava je bila i diplomatski presedan, nedopustivo ponašanje za osobu koja je imenovana za ambasadora i koja je tek trebalo da preda agreman (zahtev za pristanak) zemlje domaćina.
Čak je tada budući šef gospodina Arnauta, zamenik ministra inostranih poslova Ana Trišić-Babić izjavila, prema bosanskim medijima, da "on za nju nije ambasador i da je uvredio zemlju domaćina time što o sebi kao ambasadoru govori pre predaje agremana".
Činjenica je da među Srbima, možda najviše među njima, ovde u Australiji postoji najviše opreza, nepoverenja, pa i animoziteta prema diplomatskom predstavništvu zemlje iz koje vode poreklo. To nepoverenje iskazivali su čak i prema diplomatama srpskog porekla.
|
Bez rezerve iza Ganića
Dodatnu zabrinutost izazvale su višekratno ponovljene izjave gospodina Arnauta posle hapšenja Ejupa Ganića, a o njegovoj nevinosti, i to već u vreme kada je u Kanberi potvrđeno da je dobio agreman zemlje domaćina za dolazak i kada ga se ovde već očekivalo. U februaru ove godine, po preuzimanju svoje uloge u odbrani gospodina Ganića, gospodin Arnaut je u više navrata izjavio da nema sumnje da ne postoji njegova krivica u slučaju za koji ga tereti država Srbija. Ovakve izjave, a ne sama dužnost nečijeg branioca, iznova su podgrejale rezerve ovdašnjih Srba prema njemu. |
Nije ovde tema da li je taj odnos veštački, izazvan ekstremnom propagandom, ili stvarnim iskustvom kroz koje se prošlo, ili današnjom politikom.
Bez obzira šta je uzrok, činjenica je da su raniji ambasadori morali da ulože priličan napor da dokažu da nisu "Alijine diplomate", čak i kad su bili Srbi.
U najsloženijoj situaciji sigurno je bila gospođa Amira Kapetanović, Bošnjakinja poreklom i ambasador posle koje Arnaut treba da dođe. Ona je, međutim, još za mandata doživela da joj lokalni Srbi u Kanberi i ne samo oni, odaju priznanje na principijelnosti i objektivnosti.
Posle njenog mandata, grupa Srba iz Sidneja navela je nadležnim ministarstvima u Kanberi nju kao osobu koja je bila uzor u odnosu prema pripadnicima sve tri nacije.
Septembarska izjava gospodina Damira Arnauta bila je povod za peticiju koju je, kako je "Vestima" rečeno, potpisalo oko 60 Srba poreklom iz BiH. U peticiji upućenoj na adrese ministarstava unutrašnjih i inostranih poslova u Kanberi navedena je bojazan da on neće obavljati ambasadorski posao bez predrasuda.
|
Bez Srba i Hrvata sa iseljenicima Nije ambasador jedini zbog koga raste nepoverenje. Prošle godine, kako su "Vesti" pisale, ovde je boravila parlamentarna delegacija BiH, sastavljena od predstavnika, naravno, sve tri nacije. O njenom dolasku nije znao niko od hrvatskih i srpskih medija, pa time i od njihovih zajednica. Tek kad su parlamentarci došli na razgovore sa iseljenicima, saznalo se da su skupovi jednonacionalni. I Hrvat i Srbin otvoreno su iskazali svoje nezadovoljstvo ovakvom organizacijom sastanaka sa građanima koje bi trebalo da predstavljaju kod kuće. "Vesti" su tada, podsetimo, saznale da sastanci sa iseljenicima nisu ni išli preko Ambasade BiH u Kanberi, nego preko jednog ovdašnjeg jednonacionalnog udruženja, pa ova nije mogla ni da izvesti srpske i hrvatske zajednice o programu boravka delegacije, a kamoli da ugovori sastanke s njima. |
"Uopšte nam nije namera da branimo Dragana Vasiljkovića, niti bilo koga ko treba da odgovara za zločine u balkanskom i bilo kom drugom ratu. Ono što želimo da ukažemo je da takva izjava i sutra akcija, predstavljaju grubo kršenje osnova diplomatskog protokola. Gospodin Arnaut je doktor prava i on bi to morao da zna, jednako kao što je morao da zna da u septembru nije bio ovlašten da ispred svog imena stavi titulu ambasadora. Takođe i da je vrlo upitno da li bi na svojoj budućoj dužnosti mogao da se bavi ovakvim poslom. Ovo pogotovo što Vasiljković niti je bosanski državljanin niti, barem zasad, BiH ima nešto protiv njega", stoji, uz ostalo, u tekstu ove peticije.
U njoj se dalje navodi citat iz "Oslobođenja" u kome budući ambasador ocenjuje pozicije predstavnika srpskog dela Bosne kao rasističke i ističe:
"Ono što nas posebno brine jeste da postavljanjem osobe ovakvih pogleda, Bosna i Hercegovina kao država, putem svoje ambasade u Kanberi, definitivno okreće leđa Srbima koji su tamo rođeni. Šta mi možemo da očekujemo od takvog ambasadora i kakvu zastitu naših još uvijek neostvarenih prava u Bosni i Hercegovini?"- stoji uz ostalo u peticiji.
|
Odgovor Vukovića "Vestima"
– S obzirom na to da je imenovanje ambasadora vođenje spoljne politike Bosne i Hercegovine, smatram da bi se svaki moj stav ili mišljenje po predmetnom pitanju mogao od zlonamjernih protumačiti kao lični stav ili lično mišljenje, a ne stav Bosne i Hercegovine, države koju predstavljam u Australiji i na Novom Zelandu – stoji u pismu koje smo primili od otpravnika poslova. |
Srbi ovde sumnjaju da postoji upravo problem ravnopravnosti svih triju nacija iz BiH u očima ambasadora. Za jednog pravnika i ambasadora, on je, po njima, prebrzo proglasio krivim jednog Srbina (Vasiljkovića), a nevinim jednog Bošnjaka (Ganića).
Obojica su, međutim, još uvek u istoj fazi – kod zahteva za izručenje. I obojica po istoj optužbi – za navodni ratni zločin.
Povodom poslednjeg razvoja stvari, Dopisništvo "Vesti" u Australiji obratilo se Ambasadi BiH u Kanberi sa molbom za komentar o ovoj temi. Gospodinu Momčilu Vukoviću, otpravniku poslova, preneli smo pitanje ovdašnjih Srba: kako se tumači činjenica da jedan stručan pravnik i k tome ambasador, u slučaju jednog Srbina nastupa bez njegove pretpostavljene nevinosti, a u slučaju jednog Bošnjaka unapred na njoj insistira.
Između njih dvojice pravno nema razlike, obojica su osumnjičena na isti način – za navodni ratni zločin i to tek treba da im se dokazuje, podsetili smo.
Gospodin Vuković nas je obavestio da je pitanje prosledio u Sarajevo.
"Vesti" su zatražile i komentar od australijskog ministra inostranih poslova Stivena Smita.
