Napad na moskovsku koncertnu dvoranu u kojoj su naoružani ljudi otvorili vatru i zapalili je, ubivši najmanje 133 osobe, najnoviji je u dugoj seriji bombaških napada i opsada koje su uznemirile i razgnevile Ruse tokom skoro četvrt veka vladavine Vladimira Putina kao premijera ili predsednika.
Napad u petak na “Krokus Siti Hol”, za koji je odgovornost preuzela frakcija grupe Islamska država u Avganistanu, usledio je posle nekoliko godina zatišja, piše Asošiejted pres.
Međutim, njegove razmere i surovost svrstavaju ga među najnasilnije i najšokantnije napade na ruskom tlu.
Sliedi pregled velikih napada otkako je Putin prvi put postao premijer Rusije u augustu 1999:
– Tokom dvonedeljnog perioda u septembru 1999. bombardovane su četiri stambene zgrade u Moskvi i još dva grada, pri čemu je poginulo ukupno 307 ljudi. Zvaničnici su okrivili borce iz separatističkog regiona Čečenije.
Ali, ozbiljne sumnje u vezi sa tvrdnjom o umešanosti Čečena pojavile su se kada su zvaničnici prijavili da su našli vreće eksploziva s detonatorom u stambenoj zgradi u Rjazanju. Pod sumnjom da su to podmetnula, privedena su trojica sa kartama pripadnika Federalne službe bezbednosti kojoj je Putin bio na čelu dok nije postao premijer mesec dana ranije.
Služba bezbednosti je kasnije tvrdila da je to bila vežba i da je u vrećama bio bezopasan materijal. Ali, do tada Putin je iskoristio taj slučaj da opravda pokretanje napada iz vazduha na čečenski glavni grad, čime je počeo drugi rat velikih razmera u tom regionu.
– Gotovo 40 čečenskih boraca upalo je 23. oktobra 2002. u moskovsko pozorište gde je bio u toku popularni mjuzikl, uzevši za taoce 850 ljudi i podmetnuvši eksploziv u salu. Zahtevali su povlačenje ruskih snaga iz Čečenije.
Ruske specijalne snage su odlučile da ne jurišaju u pozorište zbog teškog rasporeda prostorija i eksploziva u sali. U naredna dva dana u pozorište su stigli istaknuti političari i novinari da pregovaraju sa otmičarima.
Ujutro četvrtog dana, ruske snage su u ventilacioni sistem zgrade upumpale neidentifikovani gasa za omamljivanje, ubivši napadače, ali stradala su i 132 taoca, uglavnom od dejstva gasa.
– Napadači u režiji čečenskog vojskovođe Šamila Basajeva upali su u školu u ruskom gradu Beslan, u blizini Čečenije, ujutro 1. septembra 2004, prvog dana škole, kada su mnoga deca bila u pratnji roditelja. Broj talaca koje su držali procenjen je na gotovo 1.100. Borci su tražili povlačenje Rusije iz Čečenije i držali većinu talaca u školskoj sali.
Dva dana kasnije, jaka eksplozija je potresla zgradu i ruske snage su uletele. Kada su borbe završene, 334 civila su poginula ili smrtno ranjena, više od polovina deca, zajedno sa 31 napadačem.
Ruski metroi, s velikim brojem ljudi u malom prostorimu, bili su česte mete.
– Bombaš-samoubica ubio je 41 osobu u vozu moskovske podzemne železnice u februaru 2004.
– Pet meseci kasnije, dan pre napada u Beslanu, žena bombaš-samoubica raznela se ispred stanice moskovske podzemne železnice, ubivši 10 ljudi i svog saučesnika. Bomba je možda bila namenjena vozu, ali je prerano detonirana.
– U samoubilačkim napadima na dva voza moskovskog metroa u razmaku od oko 40 minuta u martu 2010. poginulo je gotovo 40 ljudi.
– Godine 2013. bombaši-samoubice napali su železničku stanicu i autobus dan za danom u Volgogradu, ubivši ukupno 34 osobe.
– Petnaest ljudi je poginulo u bombaškom napadu samoubice 2017. u metrou u Sankt Peterburgu.
– Nedelju dana pre zauzimanja škole u Beslanu, bombaši-samoubice su iste noći uništili dva aviona, ubivši svih 90 putnika i članova posade. Oba aviona su poletela sa moskovskog aerodroma Domodedovo.
– Bombaši-samoubice su takođe napali taj aerodrom 2011. godine, ubivši 37 ljudi.
– Godine 2015. bomba je raznela ruski čarter-avion koji je prevozio turiste kući iz egipatskog letovališta Šarm El Šeik. Poginula su sva 224 putnika. Odgovornost je preuzela frakcija Islamske države Irak i Levant, kao i sada, za napad na koncertnu salu u petak u Moskvi.
