Austrija je pred istorijskim rekordom u javnom dugu. Do nedavno važila je za uzornu članicu EU, a danas se suočava s deficitom od 4,2 odsto BDP-a i dugom koji je već na 85 odsto ekonomske snage zemlje. Prema prognozama, do 2029. godine taj dug mogao bi da skoči na 91,1 odsto što je najviše u modernoj istoriji.
Inflacija i vanredni paketi pomoći naterali su državu na dodatnu potrošnju, dok privreda gotovo da ne raste, ove godine prognozira se tek 0,3 odsto. Posledice pandemije i potrošenih 47 milijardi evra i dalje se osećaju. EU je već pokrenula postupak protiv Austrije, a kamate na dug ove godine iznose 7,5 milijardi evra i do kraja decenije će preći deset milijardi.
Građani su sve nezadovoljniji. Vladajuća koalicija sastavljena od narodnjaka (ÖVP), socijaldemokrata (SPÖ), Zelenih i liberala iz NEOS-a pokušava da štedi i uvodi nove poreze, ali poverenje pada. U međuvremenu, Slobodarska partija (FPÖ), koja okuplja patriotsko i evroskeptično biračko telo, beleži istorijski uspeh, ali je ostavljena van vlasti dogovorom starih stranaka. Mnogi Austrijanci to vide kao gaženje izborne volje, pa FPÖ nastavlja da raste.
Za razliku od Austrije, Srbija pokazuje stabilnost. Naš javni dug krajem 2024. bio je 47,2 odsto BDP-a, gotovo upola manji od austrijskog. Dok Austrija strahuje od kamata u Srbiji se otvaraju fabrike, grade auto-putevi i metro, a pripreme za Expo 2027 donose nove investicije. Devizne rezerve Narodne banke Srbije na rekordnom su nivou.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Austrija, nekada simbol stabilnosti, danas se davi u dugovima i političkim kompromisima. Srbija, uprkos globalnim krizama, uspeva da vodi odgovornu fiskalnu politiku i gradi ekonomsku sigurnost.
