BBC Rusija: Šta sve Beograd rizikuje sedeći na dve stolice

EPA/Andrej Vučić

Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja se nije priključila globalnim sankcijama protiv Moskve nakon invazije na Ukrajinu, uprkos želji za članstvom u EU i stalnom pritisku spolja. Brisel i Vašington odavno pozivaju Beograd na uvođenje sankcija. Ali, iako je retorika Srbije u poslednje vreme počela da se menja, Beograd i dalje sedi na dve stolice, zaključuje BBC Rusija.

BBC Rusija konstatuje da je od početka rata u Ukrajini, EU već odobrila osam paketa sankcija Rusiji – javnim i privatnim kompanijama, vladinim zvaničnicima i drugima koji su bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

U Srbiji su istovremeno održani novi izbori. Premijerka Ana Brnabić u svom inauguracijskom govoru nije spomenula ni reč o mogućnosti uvođenja sankcija Moskvi – iako je to pitanje postavljao svaki gost koji je u proteklih šest meseci došao u Beograd, kako sa Zapada, tako i sa istoka, piše u tekstu.

Oprezni diplomatski nagoveštaji evropskih partnera odavno su ustupili mesto direktnim apelima. “Srbija treba da uloži napore u usklađivanje spoljne politike EU i uvede sankcije Rusij”, naveo je u izveštaju evropski poverenik za proširenje Oliver Varhelji.

“Obaveza nije zakonska, već politička i moralna”

Srbija do danas nema formalnu obavezu da usklađuje ​​svoju spoljnu politiku sa stavom Brisela, ocenio je politikolog Petar Milutinović sa Instituta za evropske studije u Beogradu.

S druge strane, svaka zemlja koja ima status kandidata za članstvo u EU – a Srbija je pokrenula proceduru za ulazak u Uniju i ima zvanični status kandidata – prvo mora svoju diplomatiju i odbrambenu infrastrukturu da uskladi sa strogim zahtevima Brisela.

Prema odobrenoj proceduri, eventualna neslaganja oko spoljne politike EU i kolektivne evropske bezbednosti rešavaju se naknadno: reč je o šestoj fazi integracijskog procesa, a Srbija u nju formalno još nije stigla.

– Obaveza nije zakonska, već politička i moralna. Jer ako ste već dobili status kandidata, morate deliti stavove i vrednosti zajednice kojoj želite da pripadate – kaže Milutinović.

Brisel je razvio poseban model pregovora za potencijalne zemlje članice, objašnjava politikolog. “Revidirana metodologija”, kako ju nazivaju evropske birokrate, izgrađena je kao sistem nagrada i kazni za političke poteze u jednom ili drugom smeru.

Ako proces određene države krene u nepovoljnom smeru, ta bi država mogla dobiti “batinu” pre pristupanja u obliku pristupa evropskim fondovima za razvoj poljoprivrede ili zapošljavanje, koji su obično dostupni samo državama članicama.

Nova “gvozdena zavesa” nad Evropom

– Uprkos svim manama i nedostacima Srbije, Zapad još uvek ima puno toga da ponudi Beogradu – rekla je Džejd Mekglin, vojni istraživač na “King’s College” u Londonu koja proučava kulturu sećanja i vojnu propagandu u savremenoj Rusiji.

Ako napredak države nije očigledan, EU može da prekine finansiranje zajedničkih projekata ili čak prekine pregovore o prijemu zemlje u Uniju.

– Ako Srbija i dalje bude sedela na dve stolice, Beograd se izlaže riziku da se evropski partneri umore od toga i da zamrznu pregovarački proces – izjavila je Nataša Vunš, profesorka evropskih integracija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Parizu.

No, Milutinović smatra da će Brisel teško prekinuti pristupne pregovore, čak i ako se Beograd ne pridruži zapadnim sankcijama. “Dugoročno gledano, zamrzavanje pregovora nikom ne ide u korist”, objašnjava on.

Ipak, Milutinović upozorava da se na geopolitičkoj sceni događaju tektonske promene i da Srbija ne sme “ponovo da prespava pad Berlinskog zida”. Nad Evropom se spušta nova “gvozdena zavesa”, nastaje blok zemalja potpuno odvojen od Rusije i Belorusije, kaže Milutinović.

Promena u Vučićevoj retorici

26. februar – Ruska vojska prešla je granicu Ukrajine 24. februara, pokrenuvši invaziju punih razmera u tri smera. Na ovo očito kršenje međunarodnog prava Beograd je reagovao gotovo dva dana kasnije. Pritom je izjava formulisana prilično oprezno: Srbija podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali ne želi da uvede sankcije Rusiji, piše BBC Rusija.

2. mart – Srbija je na sednici Generalne skupštine UN bila među zemljama koje su otvoreno osudile napad ruskih trupa na Ukrajinu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovu odluku Beograda objasnio činjenicom da Srbi “nisu smeli da ćute zbog istorije”. Posebno je istakao da se u tekstu rezolucije koju je usvojio UN ne spominju nikakve sankcije.

4. maj – Vučić se u Berlinu sastao sa kancelarom Olafom Šolcom nakon čega je izjavio da “Srbija ima ozbiljne nesuglasice sa EU po pitanju sankcija Moskvi”. Ipak, Vučić je podsetio da Beograd “jasno i nedvosmisleno” brani stav da je invazija na Ukrajinu neprihvatljiva.

1. oktobar – “Srbija ne uvodi sankcije Rusiji jer brani svoju politiku gde god može, a politiku naše zemlje određuje zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost”, rekao je Vučić.

Sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije održan je 25. februara. U usvojenoj rezoluciji u 15 tačaka ističe se opredeljenost Srbije za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih zemalja, ali se navodi da će se Beograd prilikom razmatranja potrebe da se eventualno donesu sankcije rukovoditi “isključivo kako bi zaštitio svoje vitalne privredne i političke interese.”

8. oktobar – Vučić je ponovio da Beograd neće uvesti sankcije Moskvi. Prema njegovim rečima, Srbija nikom ništa ne duguje i vodiće se isključivo sopstvenim interesima.

Beograd će to stajalište zadržati sve dok “šteta za Srbiju ne bude mnogo veća od bilo čega drugog”. Vučić je takođe poručio da Vlada možda u budućnosti promeni odluku, ako uvide da drugačije više ne mogu.

Šta ako Beograd razočara Moskvu?

Sredinom oktobra zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da bi Moskva bila razočarana ako bi joj Srbija uvela sankcije i otvoreno poručio da “svaka vlada koja se vodi nacionalnim interesima ne bi preduzela takav politički korak”.

Ipak, tokom njegovog boravka u Beogradu, srpske vlasti o tome nisu rekle ni reči, primetio je list “Komersant”.

“Strogi zahtevi Zapada su, očito, imali učinka. Srbija je prošle nedelje podržala rezoluciju UN kojom se osuđuje Ruska Federacija zbog održavanja referenduma i aneksije četiri ukrajinske regije. Promenila se i retorika srpskih lidera”, dodaje se u listu.

List takođe primećuje da su u saopštenju o susretu ovog puta izostala uobičajena uveravanja da protiv “bratske Rusije” neće biti uvedene sankcije.

Pitanje Kosova

Jedan od temelja srpsko-ruskog odnosa jeste podrška Moskve po pitanju Kosova, ali i energetska zavisnost.

Milutinović kaže da se Moskva u ovom pitanju vodi sopstvenim interesom. Navodi da je u zamenu za podršku Rusije u Savetu bezbednosti UN 2008. Gaspromnjeft kupio po sniženoj ceni NIS, monopolistu na srpskom tržištu nafte i gasa.

Milutinović ističe da su to čisto poslovni racionalni potezi: “Nema emocija, nema bratskog i viševekovnog prijateljstva. Upravo je suprotno.”

Prodaji je prethodio međudržavni sporazum Srbije i Rusije iz decembra 2008, sklopljen u godini kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije.

Mekglin tvrdi da Kremlj uopšte nije zainteresovan za pronalazak rešenja po pitanju Kosova: “Dakle, Srbija ne može stvarno da krene prema EU ako ne učini neke ustupke.”