EPA/Valdrin Xhemaj
Ramuš Haradinaj (levo)

„Sukob između Irana i SAD ne bi trebalo da se odrazi na situaciju na Kosovu, iako u tom delu Balkana postoji jak iranski uticaj“, kaže za Kosovo Onlajn Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

Posle ubistva iranskog generala Sulejmanija, kao i odgovora Teherana raketiranjem američkih baza u Iraku, ceo svet, uključujući i Balkan, sa strepnjom iščekuje dalji razvoj događaja, koji bi mogao da zapali ceo Bliski istok.

Bećirović smatra da je sve to povezano sa predsedničkim izborima u SAD i unutrašnjopolitičkim potrebama Irana, ali i sa vanrednim parlamentarnim izborima u Izraelu u martu ove godine. On istovremeno ističe da Ramuš Haradinaj napada Teheran kako bi se dodvorio SAD i tako izbegao odgovornost pred Specijalnim sudom.

– Radi se o dva neprijatelja koji se dobro poznaju, uvažavaju, a u nekoj meri i poštuju. Govorkanja da će biti rata između SAD i Irana su intenzivna još od 1979, a međusobnog rata nema i neće ga biti ni ubuduće. Bilo je mnogo kompleksnijih i izazovnijih situacija od ove aktuelne i nije došlo do rata – objašnjava Bećirović.

Zašto je Teheran označio Albaniju kao „đavolsku zemlju“?

– U Albaniji se, prema procenama, nalazi više od 3.000 bivših mudžahedina organizacije „Narodni mudžahedini Irana“, koji su protivnici režima u Teheranu. Čak su i lideri te organizacije, bračni par Masud i Mirijam Rajavi, nastanjeni u Albaniji. To je sve odrađeno u saradnji sa SAD i njenim agencijama, sa kojima Albanija ima dugu istoriju saradnje u specijalnim operacijama. Setimo se samo specijalnih zatvora za mučenje i slično. To su neki od razloga zašto je zvanični Teheran Albaniju nazvao „đavolskom zemljom“ – objašnjava on.

Nakon hapšenja pojedinih pripadnika NVO organizacija na Kosovu, koji su pozivali na osvetu zbog ubistva Sulejmanija, da li je moguće da se sukob između SAD i Irana prelije i na Kosovo, odnosno u Albaniju?

– Ta opasnost za sada ne postoji. Među Albancima na Kosovu i u Albaniji postoji verska sekta čiji se pripadnici nazivaju bektašije i koja je veoma bliska šiitskom ogranku islama i srodna Alavitima. Na Kosovu je taj duhovni centar u Orahovcu, a u Albaniji na jugu te države, na planini Tomor. Radi se o vrlo vitalnoj i uticajnoj sekti. Čak su ključni ljudi Albanije, kao što su predsednik Iljir Meta, bivši albanski predsednik Bujar Nišani i bivši načelnik generalštaba albanske vojske Pelumb Ćazimi, pripadnici te sekte – navodi Bećirović.

Koliko su jedinice „Kudsa“ tokom devedesetih ­­učestvovale u ratnim sukobima u BiH, ali i na Kosovu­? Haradinaj je jedan od onih koji su odmah osudili Teheran zbog poslednjih dešavanja?

– Prema dostupnim podacima, iranska prisutnost je bila izražena kroz prisustvo vojnih instruktora, jer sve zemlje imaju ili su imale dovoljno regruta, ali najvažnija je njihova osposobljenost i moral. Iran deluje vrlo mudro i uglavnom neprimetno putem svoje obaveštajne mreže. Ramuš Haradinaj je marginalan lik koji spasava vlastitu kožu i koji misli da će dodvoravanjem SAD i brzom osudom zvaničnog Teherana izbeći procesuiranje od strane Specijalnog suda za zločine na Kosovu. To su jeftine finte za one koji poznaju situaciju na Kosovu, u regionu i u SAD – zaključuje direktor IFIMES Zijad Bećirović.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime