Korona virus je definitivno poremetio planove građana za godišnje odmore van zemlje, pa će većina potražiti “idealno mesto” unutar njenih granica, kaže za “Vesti” Ivan Radulović, menadžer u prometu nekretnina novosadske agencije Solis nekretnine, koja posluje na teritoriji cele Srbije, Zato će, smatra on, tokom leta biti nastavljen trend povećane potražnje za iznajmljivanjem vikendica i kuća u prirodi.
– Ukoliko i bude dozvoljen izlazak iz Srbije, pitanje je da li će strah i opreznost zaustaviti odlazak ljudi na more u Grčku i Crnu Goru, a da ne pričamo o daljim destinacijama. Uz to, građani sa primanjima ispod 50.000 dinara (425 evra) i nezaposleni imaju povoljnost vaučera u iznosu od 5.000 dinara, što će svakako uticati da se opredele za boravak u nekom od mesta širom Srbije – veruje on.
Pokazalo se, prema njegovim rečima, da je Fruška gora, inače tradicionalno jedna od najatraktivnijih destinacija i uvek aktuelna tokom praznika, ove godine zbog vanrednog stanja bila popunjena do zadnjeg kreveta.
– Porast broja onih koji su hteli u prirodu bio je uzrokovan činjenicom da nisu mogli iz stanova, pa su hteli da bar vikend provedu u prirodi. Najviše njih je u vreme Uskrsa i 1. maja, želelo da iznajmi neki od objekata u ponudi, a bilo je i parova koji su radili od kuće, pa su sa decom želeli da se na par nedelja izmeste tamo gde imaju dvorište i slobodnije kretanje – priča Radulović.
Ukazuje da je povećano interesovanje ljudi uslovilo i nešto više cene izdavanja.
– To je uobičajeni trend do kojeg je, recimo, dolazilo i u doba kada se održava novosadski festival Egzit, pa stanodavci koriste navalu ljudi da povise cene – ukazuje on, ističući da je zakon ponude i potražnje uobičajena pojava u svetu.
Kada je reč o tržištu nekretnina, stanovi su i dalje najtraženiji, ali je primetno da se iz godine u godinu, polako raste potražnja kuća.
– Dosta se gradi, jer se veliki srpski gradovi prilagođavaju prilivu stanovništva, od mladih koji dolaze iz unutrašnjosti na studije do onih koji se sele u Beograd, Novi Sad i druge centre zbog posla. Veliki gradovi se, naročito u proteklih pet godina, tako proširuju, ali je potražnja velika, pa cene kvadrata ne samo tamo, već i turističkim mestima, rastu – pojašnjava razloge cena kvadrata na tržištu.
Zvanični podaci, prema njegovim rečima, govore da je najskuplji kvadrat na Zlatiboru, pa u Beogradu i Novom Sadu. Kada je reč o seoskim sredinama, one su u okolini vojvođanske i srpske prestonice su skupe, a udaljene jeftine.
Sudeći prema raspitivanju ljudi, prema rečima našeg sagovornika, raste potražnja za vikendicama i placevima za njihovu izgradnju, najviše na Fruškoj gori.
– Da li je taj porast psihološke prirode zbog virusa, ili su se zaista odlučili za kupovinu, videćemo u narednom periodu – kazao je ovaj stručnjak.
Niske cene od nekoliko hiljada evra za kuće i vikendice u seoskim sredinama Radulović tumači migracijom ka gradovima i odlaskom na rad u inostranstvo, kada ljudima svaki dinar dobro dođe, ako hoće da kupe ili iznajme stan. Napominje još jednu zanimljivost, a to je da građani Srbije u 70 odsto slučajeva plaćaju kupljenu nekretninu gotovinom, a svega 30 odsto na kredit.
Pune ruke posla
Srpsko tržište nekretnina je zamrlo tokom prethodna dva meseca zbog pandemije korone, pa će se, kaže, za tri do šest meseci videti kakva je situacija u tom sektoru.
– Ljudi koji su imali u planu kupovinu stana nisu se interesovali zbog vremenskog ograničenja izlaska napolje, ali su pažljivo analizirali ponudu, što potvrđuje i 50 odsto veća posećenost sajta Solis nekretnine u protekla dva meseca. Sa ukidanjem vanrednog stanja naglo su krenuli u obilazak odabranih stanova, pa su kolegama i meni, pune ruke posla – priča nam Radulović.
Domaćinstvo za 15 evra
U ponudi su i gotovo neverovatni oglasi u kojima se kuća ili domaćinstvo u selu prodaju za svega petnaestak evra. Ivan Radulović kaže da ljudima koji ih nude predstavljaju samo izdatak i ne znaju šta bi sa njima osim da ih prodaju.
– To su obično neuslovne kuće za život ili se nalaze u vrlo zabačenim mestima. Bilo je slučajeva i u Italiji da su kuće davane za jedan evro, ali su to bile napuštene ruine u koje je potrebno mnogo uložiti da se vrate u život – ukazuje Ivan Radulović.
Gradovi na vodi
– Postoji plan da se na Dunavu gradi deo kod naselja Liman, koji je već popularno nazvan Novi Sad na vodi. Ime je dobio po ugledu na Beograd na vodi, a naša agencija je jedina van Beograda ovlašćena za prodaju stanova na toj prestoničkoj ekskluzivnoj lokaciji – objašnjava Ivan Radulović kako prestonice silaze na reke.
Prodaš stan, kupiš selo
Kuće u Srbiji su godinama unazad vrlo jeftine. Najtraženije su bile i ostale Vojvodina i Šumadija, a najmanje se prodavalo u okolini gradova na jugu zemlje gde, kako su objavljivali mediji, “prodate stan u Beogradu i kupite celo selo”. Tamo je ar zemlje desetak do 15 evra, a objekat 2.000 evra i nešto malo više. Jeftino je, kažu u agencijama, jer se čitav kraj prazni i ljudi gledaju da po svaku cenu prodaju ono što poseduju.
U Vojvodini je, kako se pokazalo, hektar deset puta skuplji nego u južnoj Srbiji i vredi oko 10.000 evra. Cene vikendica najviše su u blizini Novog Sada sa oko 1.000 evra, a padaju kako su dalje od vojvođanskog glavnog grada. U okolini Subotice kvadrat se može naći upola jeftinije, u okolini Zrenjanina kvadrat seoske kuće je oko 250 evra. Inđija ima vrlo dobar položaj, na pola puta od Beograda do Novog Sada, ali to nije uticalo na rast cena, pa zavisno od starosti objekta kvadratni metar košta od 250 do 400 evra.
Najjeftiniji je Južnobanatski okrug, gde se sudeći prema oglasima, 50 kvadrata prodaje kod Alibunara za svega 6.000 evra, a u Mramorku je 127 kvadrata 7.000 evra. U smederevskom kraju se vikendice mogu kupiti od 180 do 380 po kvadratu. Primetno je i da su veće kvadrature teže za prodaju, pa se na Avali u naselju Trešnja 150 kvm nudi za 45.000, a 300 metara kvadratnih za 170.000 evra.
