Bes u Evropi posle Trampove izjave o ruskim dronovima u Poljskoj

EPA-EFE

Američki predsednik Donald Tramp sugerisao je sinoć da su ruski dronovi koji su narušili poljski vazdušni prostor to možda učinili slučajno, nazvavši incident “greškom”.

Takav komentar izazvao je oštru osudu Poljske i evropskih saveznika, koji su ga ocenili opasnim i pogrešnim tumačenjem situacije, piše “Kijev post”.

– To je mogla biti greška – izjavio je Tramp novinarima, dodavši da “nije srećan ni sa čim što se tiče cele situacije, ali se nada da će to doći kraju”.

Njegove reči su u potpunoj suprotnosti sa reakcijama evropskih lidera, koji su incident nazvali “namernom provokacijom” i “novom, ozbiljnom eskalacijom” sukoba.

Podsetimo, najmanje 19 ruskih dronova ušlo je prekjuče u vazdušni prostor Poljske tokom napada na Ukrajinu, zbog čega su podignuti avioni NATO koji su ih oborili četiri, potvrdio je poljski premijer Donald Tusk.

Poljski ministar spoljnih poslova, Radosłav Sikorski, odgovorio je Trampu.

“Ne, to nije bila greška”, poručio je kratko na društvenim mrežama.

Poljski i drugi evropski zvaničnici naglasili su ozbiljnost incidenta, navodeći da su dronovi leteli čak 480 kilometara (300 milja) duboko u poljsku teritoriju.

Kao znak solidarnosti, više evropskih zemalja, uključujući Češku i Holandiju, pozvalo je ruske ambasadore na razgovor u svoja ministarstva spoljnih poslova.

Češka je, osim diplomatskog koraka, odlučila da Poljskoj pošalje i vojnu pomoć. Ministarstvo odbrane u Pragu potvrdilo je u četvrtak da će, na direktan zahtev poljskog kolege, poslati helikoptersku jedinicu za specijalne operacije protiv dronova.

Francuska je takođe preduzela konkretne vojne korake. Predsednik Emanuel Makron objavio je da šalje tri borbena aviona “Rafal” kako bi “pomogao u zaštiti poljskog vazdušnog prostora i istočnog krila NATO zajedno s našim saveznicima”.

Penzionisani pukovnik američke vojske Ričard Vilijams, veteran sa iskustvom u vođstvu NATO, rekao je za “Kijev post” da je napad dronovima bio “nameran” i da predstavlja test političke volje Saveza.

– Jedno je imati kapacitet za odmazdu – a drugo je imati političku volju za to – istakao je Vilijams.

Upozorio je da je “fatalna potencijalna slabost” NATO to što je “slab koliko i njegova najslabija karika, a posebno neodlučan koliko i njegova najsposobnija vodeća nacija”, pritom aludirajući na SAD i Trampovu “nespremnost da napadne Rusiju” ili “rizikuje rat sa Moskvom”.