Još jedna donacija od 200 evra, od osam koliko je polovinom januara ove godine starima, bolesnima, usamljenima i siromašnima u Raškoj oblasti poslao naš anonimni čitalac i veliki dobrotvor iz Bod Hamburga u Nemačkoj, stigla je u ruke nevoljnika u ovom delu Srbije.
Velika upornost
Nakon siromašne porodice Željka Joksimovića iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, Miloša Jovanovića iz zabitih Troštica na Goliji, Danice Veljović, nepokretne bake iz okoline Tutina i porodice Svetlane i Darka Jelića sa Peštera, donaciji iz Bod Hamburga obradovao se i Novopazarac Hidajet Pljakić (58), teški invalid i dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Duže od tri decenije Pljakić, rodom iz sela Vrapče kod Tutina, živi bez obe noge i neverovatnom hrabrošću i upornošću bori se za golo preživljavanje. Duže od dvadeset godina uz njega su naši čitaoci i drugi dobri ljudi iz celog sveta koji su mu svojevremeno u selu Oraše kod Ribarića kupili kuću, motorna kolica, razne uređaje za domaćinstvo i uvek, kad mu je bilo teško, priticali u pomoć.
Početkom prošle godine, ponovo zahvaljujući ljudskoj dobroti, Hidajet se, da bi bio bliže lekarima, preselio u Novi Pazar, uz pomoć dobrotvora iz dijaspore, a delom i na kredit, kupio je manji stan. Ali i dalje živi teško i jedva opstaje: prihoda nikakvih nema, donacije naših čitalaca potpuno su presahle, a osim totalnog invaliditeta i nesposobnosti, muče ga srčane i stomačne bolesti i dijabetes. Da nevolja bude još veća, i Hidajetova supruga Bajramka (61), jedva je pokretna, čekaju je i dve teške operacije u Beogradu.
Naše čitaoce svojevremeno su potresle, a neke i rasplakale, slike Hidajeta koji sa dve ćerke, tada devojčice, puzi po šumi i berući pečurke, šipurak i kleku da bi prehranio svoju porodicu. Neverovatnom upornošću Hidajet je, sve do prošlog leta, uspevao i da motornom testerom sam pripremi, a potom i iscepa drva za zimu, da obere pasulj, da posadi i okopa papriku…
Brojni problemi
– Nisam imao noge, ali sam se oslanjao na jake ruke, njima sam hodao i radio, ali, i one me polako izdaju, pa ništa više ne mogu da uradim. Sve teže puzim i ne mogu da se krećem, jedva plaćam struju i rate za stan – žali nam se Hidajet i naglašava da problemi stižu jedan za drugim.
Supruga Bajramka teško hoda i uz pomoć “šetalice”, skoro da je totalni invalid kao i on, a samo za lekove nekada im je mesečno potrebno i 200 evra, još toliko za otplatu stana, plus za struju i namirnice.
– Zbog blizine lekara i bolnice morao sam da se preselim u Novi Pazar gde je sve skuplje, još se navikavam na život u četiri zida. Muka bi bila i da sam ostao u zabitom selu na Pešteru. Zahvalan sam svim dobrim ljudima koji su mi godinama pomagali, posebno “Vestima” i humanitarcu Hidu Muratoviću koji su dve i po decenije uz mene. Nadam se da me nisu zaboravili, jer kad god sam bio u nevolji “Vesti” i dobri ljudi su mi pomagali da se izvučem iz svih nedaća. Ali, tada sam bio mlađi i jači, pa sam, i ovakav kakav sam, po nešto mogao da radim, sada se bojim da za mene i Bajramu dolaze teški dani – žali se ovaj novopečeni Novopazarac i najveće nade polaže u Pešterce rasute širom sveta koji su mu najviše pomogli i praktično ga održavali u životu.
Sada kada imaju krov nad glavom najvažnije mu je, kaže, da imaju za lekove i adekvatno lečenje i da stan koji im je, uz veliki popust i po najpovoljnijoj ceni, obezbedio humani Sandžaklija na radu u Nemačkoj, nekako i otplate.
Hvala velikom čoveku
Hidajet kaže da mu ovo nije prva donacija iz Bod Hamburga i da je iz ovog grada u Nemačkoj i od istog dobrotvora i ranije dobijao vrednu pomoć koja mu je često život značila.
– Hvala mu beskrajno, veliki je to čovek, bog neka ga čuva i nagradi, želim mu sreću u poslu i životu, prosto nemam reči kojima bih mu se zahvalio – kaže Hidajet i istovremeno zahvalnost šalje svima koji su mu za dve i po decenije pomagali da preživi na surovom Pešteru, a od prošle godine i u Novom Pazaru.
Promrzle noge
Vraćajući se pešice iz Tutina u peštersko selo Vrapče, Hidajet je, tada loše obučen i obuven, upao u snežnu oluju iz koje su ga tek sutradan izvukle komšije. Nažalost, obe noge su mu promrzle, pa je amputacija bila neizbežna. Iako totalni invalid, uspeo je da sa Bajramkom othrani dve ćerke, koje takođe teško žive.
