Manje od 20 dana delilo je Vukicu Milosavljević iz zabitog Kašlja na planini Rogozni kod Novog Pazara, od neizmerne tuge do velike radosti.
Vukica je, podsećanja radi, 23. avgusta ove godine, nakon što joj je grom u jednom trenu ubio dve krave i bika, ostala bez igde ičega.
Najpre je ova hrabra i uporna gorštakinja mislila da su joj potonule sve lađe i da neće imati od čega da se prehrani i preživi na surovoj planini, a kada su joj odmah u pomoć pohitali dobri ljudi i kada su počeli da pristižu: hrana, odeća i krave, još bolje od onih koje je imala, shvatila je da nije sama.
Da su uz nju mnogi dobrotvori od Srbije do Australije i da njen život i borba za opstanak na opusteloj planini ponovo ima smisla.
– Najpre sam od Hida Muratovića dobila hranu, odeću i lekove, potom mi je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac poklonio kravu Ružu, a dobrotvor Milan Stamenković iz Merošine kravu Šarku. Od čitalaca “Vesti” stiglo mi je 600 evra, a donator iz Nemačke, rodom iz Tutina, poklonio mi je frižider sa zamrzivačem. Mislila sam da je to dovoljno i da mi više pomoći nije potrebno, ali nisu tako mislili ministar Milan Krkobabić, Zadružni savez Srbije i direktori zemljoradničih zadruga iz Sjenice, Valjeva, Karavukova i Kleka, koji su mi obezbedili i na Rogoznu dovezli i treću kravu (sa teletom) kojoj sam dala ime Kića, kako se zvala jedna od mojih stradalih krava – ispričala nam je u dahu Vukica, dodavši:
– Posebno sam zahvalna Radisavu Vraniću, direktoru Golije iz Sjenice i njegovom prijatelju Sadatu Zukanoviću, koji su se mnogo namučili dok su sa Peštera, džipom i u prikolici, džombastim putem i bespućem, Kiću dovezli do Kašlja. Hvala i ministru Krkobabiću što je ispunio obećanje da će mi pomoći i njegovom kabinetu koji je vodio celu akciju.
Prema njenim rečima, Kića, najnoviji poklon vredi između 1.800 i 2.000 evra, ali ni to nije sve, jer je radost stigla i od naših humanih ljudi izdaleka.
– Od čitateljke “Vesti” iz Geteborga u Švedskoj koja želi da ostane anonimna dobila sam 100 evra, a od dobrotvora Ranka Milovanovića iz okoline Berlina još 50 evra. Pošto su krave koje sam dobila izuzetne rase i daju mnogo mleka, to je i njihova ishrana komplikovanija i skuplja. Novac koji sam dobila iskoristiću da kupim određenu količinu stočne hrane kako bi Šarka i Kića imale bar približan “život” koji su imale na farmama sa kojih su došle. One su meni sve što imam, paziću ih i čuvati kao nešto najvrednije i najrođenije. Živim sama, nikoga nemam i krave su mi “sav moj svet” – dodaje Vukica i obećava da će, koliko god da joj je teško, ostati na Rogozni i na svom kućnom pragu.
Slatke muke
Vukica se neplanirano suočila i sa “slatkim mukama”, jer je imala buše, a dobila je tri rasne krave koje daju trostruko više mleka.
– Sada kada je stigla i Kića mleka će biti još više, pa ću morati dobro da se potrudim da sve to pretvorim u sir. Pošto se bliži zima, neće biti većih problema sa skladištenjem, ali hoće sa prodajom, jer je Novi Pazar predaleko, a put često u prekidu. Biće i problema sa ishranom krava i štalom (pokrivenom slamom) koja je zimi dosta hladna. Potrudiću se da je, novcem koji sam dobila, bar malo utoplim – ističe Vukica.
