EPA-EFE
Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan dobio je velike kritike zbog posete Rusiji krajem avgusta, tokom koje je viđen kako razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i okrepljuje se sladoledom u prijatnoj atmosferi.

U isto vreme avioni sirijskog režima zasipali su sela oko sirijskog grada Idliba, utirući put vojnoj operaciji prema Maret al-Numanu s ciljem da se preuzme potpuna kontrola nad autoputem Hama-Alep, piše Al Džazira Balkans.

S druge strane, pojedini koji su stali u Erdoganovu odbranu nisu uspeli da opravdaju njegovu posetu i odabir vremena, posle čega je izbilo više demonstracija na sirijskoj granici. Na demonstracijama u Idlibu građani su palili fotografije predsednika Turske, optužujući ga da je prodao sirijsku revoluciju, što je dovelo do pometnje na političkoj sceni.

Otkad su se ruske trupe krajem 2015. uključile u rat Siriji, kormilo se postepeno okretalo u pravcu režima Bašara al Asada. Rusija je nastavila sa operacijom ponovnog zauzimanja područja koja je zauzela Slobodna sirijska armija, a okončana je u zimu 2016. Bombardovana su sva područja pod kontrolom pobunjenika na periferiji Alepa, što je rezultiralo njihovim povlačenjem u Idlib.

Zašto je Rusija ušla u Siriju?

Sirija je strateško područje za Rusiju na različitim poljima. Istorijski gledano, strateški savez između dve zemlje od sredine 1950-ih predstavljao je ravnotežu za taj region. S druge strane, sve veća strateška važnost geografskog položaja Sirije došla je do izražaja kada su zapadne zemlje 2009. pokušale da produže gasovod od obala Arapskog zaliva do Evrope, preko Jordana, Sirije i Turske.

Međutim, prisustvo Rusije u Siriji ometalo je taj ogroman projekat, koji bi, ako bude završen, uticao na rusku dominaciju na tržištu gasa u istočnoj i srednjoj Evropi. Zato je projekat zaustavljen nakon pritisaka Rusije.

Kakvi su američki planovi?

S druge strane, planovi SAD zasnivali su se na naoružavanju sirijskih pobunjenika kvalitetnim oružjem kao priprema za svrgavanje Asadovog režima, čije bi mesto zauzeo proamerički režim, u pokušaju da se zalivski gasovod sprovede prema Evropi kroz Siriju.

Ali, ruski odgovor na naoružavanje sirijskih pobunjenika bio je iznenađujući. Putin je svoje trupe poslao u oktobru 2015. u Siriju, potpomognute najnovijim oružjem iz ruskog arsenala, koje je Rusija odbila da pošalje Asadovoj vojsci zbog straha da će dospeti u ruke pobunjenicima kao ratni plen. Ulazak ruske vojske u borbu rezultirao je time da stvari prevagnu u njenu korist.

Savez Turske sa Rusijom

Imajući u vidu Putinovo neslaganje sa Erdoganom kad je reč o Siriji, savez između njih dvojice nužan je zbog sve većih pritisaka Zapada na Tursku i Rusiju. Američka podrška demonstracijama u Ukrajini 2014. dovela je do toga da na vlast u toj zemlji dođe prozapadna vlada, samo 500 km od Moskve, kao priprema za njen ulazak u NATO i EU.

SAD su u leto 2016. podržavale i neuspeli pokušaj vojnog udara u Turskoj i zato se savez Turske i Rusije na političkom, vojnom i ekonomskom polju smatra prekom potrebom za obe države.

Nakon što je Turska primila raketni sistem S-400 u julu, SAD su zaustavile izvoz borbenih aviona F-35 u Tursku, a turski odgovor na to bio je da postoje brojne alternative. Time je Erdogan poslao poruku zapadnom savezu da Turska namerava da kupi ruske avione Suhoj Su-57, kao zamenu za američke avione F-35.

Na kraju, sukob interesa između SAD, Turske, Irana i Rusije ide u prilog nastavku sukoba, a jedini gubitnik u svemu tome je narod Sirije, zaključuje u analizi Al Džazira Balkans.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime