Italijanskog trenera, s kojim je Čelzi uzeo trofej u Ligi Evrope, posadili su na Juventusovu klupu i pre finala s Arsenalom u Bakuu.
Mauricio Sari (60), strastveni pušač, s merakom je pripalio tompus po završetku finalne utakmice Lige Evrope u kojoj je Čelzi preslišao Arsenal u prestonici Azerbejdžana s 4:1. Gledajući drugostepeno klupsko takmičenje Evropske fudbalske unije, prvi je italijanski trener s trofejom posle Alberta Malezanija, pobednika Kupa UEFA s Parmom 1999.
Baš u toj godini, kad mu je bilo 40, Sari, bankarski službenik, opredelio se za trenerski poziv. U Bakuu je prigrabio prvenac u karijeri, u prvoj sezoni na Stamford Bridžu, a trijumf protiv Arsenala daje mu za pravo da vidi sebe na klupi “plavaca” i u sledećoj. Ugovor ima do juna 2021, ali su mu i pre finala spakovali kofere i preselili ga na upražnjenu klupu osmostrukog uzastopnog italijanskog prvaka Juventusa, koji se posle pet godina rastao s Masimilijanom Alegrijem.
– Treba da razgovaram s klubom, da vidimo šta ja još mogu da dam Čelziju i šta još Čelzi može da da meni. Sviđa mi se Premijer liga, imam sreću što sam u Čelziju, ali kraj je sezone i valja sesti za pregovarački sto. Po mom mišljenju, treba da ostanem, ali moje mišljenje nije dovoljno – rekao je Sari od koga samo portugalski trener Žoze Murinjo ima više pobeda u prvoj sezoni s Čelzijem (42 2004/05 naspram 39).
Iza zavese koja je spuštena posle finala u Bakuu nekadašnji strateg Napolija sumira:
– U januaru i februaru smo imali velikih problema, ali smo odreagovali dobro što u Premijer ligi nije lako. Prekretnica je bio debakl protiv Mančester sitija sa 6:0 na “Etihadu”. Do kraja smo se izborili da igramo u Ligi šampiona. U Ligi Evrope smo imali 12 pobeda u 15 utakmica, bez poraza. Kup ligaša Engleske nam je izmakao u finalu na penale. Zadovoljan sam sezonom, a ovaj trofej je zaslužen. Iako je Arsenal opasan i protivnapadu, izričito sam tražio od igrača da budu smeliji i da napadnu u drugom poluvremenu. Isplatilo se.
