Borelj: Bezbednost Ukrajine je i naša bezbednost

EPA-EFE/Olivier Hoslet

Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da će EU nastaviti da se drži ”dvostrukog koloseka”, diplomatije i odvraćanja, kada je reč o ukrajinskoj krizi.

U svom poslednjem blogu, Borelj navodi da Rusija nastavlja gomilanje vojske na garanici sa Ukrajinom, uključujući i pripreme za vojne vežbe u Belorusiji i pomorske vežbe unutra Rusije, a da je EU jedinstvena u stavu da se suprotstavi pokušaju Moskve da, kako je rekao, ponovo stvori linije podela u Evropi.

– Oni vraćaju sećanja na ”sfere uticaja”, koje ne pripadaju 21. veku. Ne možemo i nećemo to prihvatiti. Suočeni sa ovim izazovima, naše jedinstvo je naša glavna snaga i to svi razumeju u EU – napisao je Borelj.

On navodi da je EU ”deo šireg, višeslojnog skupa diplomatskih diskusija” i da blisko sarađuje i sa SAD i NATO kada je reč o koracima za rešvanje bezbednosne krize na istoku Evrope.

– Ukrajina je naš partner i sused, a bezdednost Ukrajine je i naša bezbednost – konstatuje Borelj.

Šef diplomatije EU dodaje da su u okviru tesne transatlantske koordinacije, SAD i NATO poslali svoje pismene odgovore na ruske zahteve u kojima se ponavlja zabrinutost zbog ruskih akcija koje podrivaju evropsku bezbednost i iznose predlozi za oblasti u kojima je moguće naći zajednički jezik.

“Pozdravljam predloge SAD i NATO, oni imaju potencijal, ako se o njima pregovara u dobroj nameri, da unaprede bezbednost u Evropi, a istovremeno se bave i ruskim zabrinutostima kroz recipročne obaveze. U ovim odgovorima se ističe da SAD, NATO i EU preferiraju diplomatiju i da smo spremni da napredujemo ako Rusija deeskalira agresiju na Ukrajinu i pristupi razgovorima o bezbednosti u Evropi na uravnotežen i recipročan način”, piše u tekstu bloga koji potpisuje Žosep Borelj.

On ocenjuje da u ovim trenucima ”Rusija vodi rat nerava”, a da EU ”mora da zadrži svoje” i insistira na diplomatiji.

– Moramo biti spremni za slučaj da diplomatija ne uspe. Razmatramo sve opcije i scenarije, uključujući rad sa partnerima, poput SAD, Katara i Azerbejdžana, po pitanju snabdevanja gasom u slučaju da Rusija odluči da smanji ili zaustavi isporuke – navodi Borelj.

On nagalšava da se razmatraju i mere koje bi nanele ”velike troškove ruskoj ekonomiji i finansijskom sistemu”, uključujući i ”kontrolu izvoza prozvoda potrebnih Rusiji da ispuni svoje strateške ambicije”.