Često gledam filmove i svašta se može pročitati u prevodima, dragi naši u tuđini. Prevodioci izgleda smatraju da je dovoljno što znaju strani jezik sa kojeg prevode, pa im je ispod časti da budu stručnjaci u maternjem jeziku, što dovodi do krajnje problematičnih situacija. Primer prvi: Prevod nekog ratnog filma, završi se neka scena i posle nekoliko sekundi na ekranu piše "Berlin, šest godina posle". Ovakva upotreba priloga "posle" nije dozvoljena mada se više širi pod uticajem bukvalnih prevoda s engleskog jezika. Imamo dva rešenja za ovo. Jedno je korišćenje prideva "kasniji", pa bi rečenica trebalo da glasi "Berlin, šest godina kasnije", a drugo dodavanje "toga" iza priloga "posle" čime se dobija jednako pravilni oblik "Berlin, šest godina posle toga". Sve ovo važi i za prilog "pre", ne sme se pisati "Dan pre, Džon je bio na poslu do deset uveče". U ovakvim slučajevima treba "pre" zameniti pridevom "raniji" pa imamo "Dan ranije, Džon…" ili se i ovde dodaje objašnjenje pre čega se dešava radnja u rečenici tako što se ubacuje zamenica "to" u odgovarajućem padežu: "Dan pre toga (nečega o čemu se ranije govorilo, opaska autora), Džon je bio na poslu do deset uveče."
Ovakve prevodilačke smicalice nisu mali problem, ali imamo mi smetnji u komunikaciji i bez loših prevodilaca. Čujem pre neki dan kako na televiziji kažu da "supružnici u Srbiji kriju pare jedan od drugog". Izgleda da su istopolni brakovi nekome stalno na pameti. U ovom jeziku, ipak, brojevi "jedan" i "drugi" kada se koriste da označe uzajamnost, ako se odnose na muškarca i ženu, a to su i dalje jedini mogući supružnici u nas, moraju biti u srednjem rodu. Dakle, u ovoj zemlji supružnici zaziru isključivo "jedno od drugog". I to nije ništa čudno u našoj zemlji. Veliko je pitanje koliko će još trajati prednost tradicionalnog braka pred zakonom, ali mora se poštovati dokle god je tako.
