pixabay.com

Velika Britanija izašla je iz EU 31. decembra u ponoć, posle 48 godina članstva, čemu je prethodio trgovinski sporazum dve strane.

Bregzit je stupio na snagu u ponoć, a tranzicioni period je trajao od 31. januara 2020. od kada su trajali i pregovori o budućim trgovinskim vezama EU i Britanije.

Pristalice Bregzita smatraju da je “nezavisnoj, globalnoj Britaniji svanulo”.

– Ovo je neverovatan trenutak za našu zemlju. Sloboda je u našim rukama i na nama je kako ćemo da je iskoristimo – rekao je premijer Boris Džonson u novogodišnjem obraćanju.

Džonson, ipak, nije govorio o detaljima kako želi da izgradi britansku “nezavisnost”, posebno u momentima kada zemlja pozajmljuje velike svote novca kako bi se izborila sa pandemijom.

Njegov otac, Stenli Džonson, koji je glasao da Britanija ostane u EU, rekao je da je aplicirao za francusko državljanstvo.

Britanci su 23. juna 2016. na referendumu odlučili da napuste EU. Za to je glasalo 52 odsto građana, Engleska i Vels su bili za izlazak, Škotska i Severna Irska za ostanak u EU.

Britanija se pridružila EU 1973, ali nikada nije prihvatila njenu valutu evro.

Pristalice Bregzita smatraju da je Britanija pobegla od francusko-nemačkog projekta koji ju je sputavao, dok oponenti kažu da će Bregzit oslabiti Zapad i umanjiti britansku globalnu snagu i osiromašiti građane.

Kada Ujedinjeno kraljevstvo napusti jedinstveno evropsko tržište – što stupa na snagu 1. januara – očekuju se poremećaji u uvozu i izvozu i poskupljenje robe.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here