Za mnoge postoji dilema da li u virtuelnom svetu zadržati bivše partnere kao prijatelje i pratioce ili je sasvim u redu izbrisati ih i sa tog spiska. Profesor dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof, naglasila je da se iza te dileme zapravo najčešće krije pitanje kako da prestanemo da mislimo na tu osobu i okrenemo novi list.
– Društvene mreže nadražuju naše potrebe da neke bivše partnere ili druge osobe koje su nam nekako naudile pratimo i gledamo koliko su oni srećni bez nas ili im je krenulo loše u životu. Tada postoji neka prirodna mala doza zluradosti, koja nije za osudu. Mreže takva iskušenja čine mnogo većim – napominje dr Tatjana Milivojević, gostujući u emisiji Radio Beograda 1.
Psihoterapeutkinja dodaje da je u svojoj praksi primetila da su joj se klijenti, koji su posećivali profile svojih nekadašnjih partnera, žalili na osećaj velike opterećenosti. Tu praksu, objasnila je, prekinuli su zbog nagona za samoodržanjem.
– Najlakše je izbisati bivše iz prijatelja. Nismo toliko snažni i ne treba da se junačimo da možemo da odolimo takvom iskušenju, naročito kada smo još uvek u ranjivoj fazi. Brisanje je i simbolični čin – brišete osobu i time zatvarate to poglavlje – napominje profesorka.
Onlajn eliminisanje je, takođe korisno zbog toga što ljudi vremenom postanu zavisni od teskobe koje im sopstvena znatiželja donosi. Tako dolazi, dodala je Milivojević, do sve veće anksioznosti i depresije zbog kojih osobe gubi sebe.
– Ljudski mozak je stvoren za povezivanje. Svaki prekid veze nas, čak i ako osoba nije bila toliko značajna, boli. Normalno je da pokušavamo da vidimo šta se dešava sa tim ljudima, jer su oni i dalje na neki način deo nas. Proces razdvajanja treba odbolovati, ali ne i iritirati ga stalnim odlaženjem na njihov profil – naglašava.
„Kako misliš nemaš Fejs i Insta?“
Na pitanje koliko je danas društveno prihvatljivo nemati nalog na društvenim mrežama, dr Tatjana Milivojević, koja je i profesor u Visokoj školi socijalnog rada, navodi da su društvene mrežu deo socijalizacije, ali i da ta prisutnost zavisi od uzrasta. Primetila je i jedan obrnuti fenomen, koji smatra bi se mogao nazvati i kultivisanim snobizmom.
– Čujem mlade ljude koji se hvale kako su ukinuli svoje naloge i vidite da su ponosni na to. Ako nemamo samopouzdanja, ako ne znamo ko smo, nismo sigurni u sebe, onda ćemo biti konformisti i želećemo da idemo za drugima. Ukoliko imamo samosvest, vrednujemo svoje vreme, pravimo prioritete, znamo šta osećamo i svesni smo da nam mreže jedu vreme, onda ćemo ih ukinuti. Ako smo uz to i sujetni, tada ćemo se tim postupkom i hvaliti – objašnjava prof. dr Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof.
