commons.wikimedia&Rasbak
Tenk holandske vojske

Napad Srba na Srebrenicu isprovocirale su bh. snage (kako piše u originalu), a Pale nisu imale plan da se osvoji enklava, već je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandira, navedeno je u deklasifikovanim dokumentima Vlade Britanije, koji su objavljeni na sajtu Nacionalnog arhiva te zemlje.

U zvaničnom dokumentu Ministarstva odbrane te zemlje od 11. jula 1995. godine opisuju se događaji koji su prethodili dešavanjima u Srebrenici, kao i reakciji holandskog UN bataljona nakon što su u nju ušle trupe Vojske RS, prenose Nezavisne novine.

“Nedavni napadi armije bosanskih Srba na Srebrenicu su izazvani konstantnim bosansko-hercegovačkim napadima u prethodna tri meseca na njihove rute snabdevanja južno od enklave. Napadi ove armije su gotovo sigurno pokrenuti od strane lokalnog komandira i mi ne mislimo da su deo plana iz Pala da se pregazi enklava”, istaknuto je u dokumentu, a u njemu se pod Palama smatra tadašnji zvanični vrh Republike Srpske.

U sledećem pasusu je navedeno da je napad izvršen samo s jednom četom i četiri tenka, čime se sugeriše nepostojanje većeg napada.

Ovaj napad opisan je u drugom dokumentu, uz isticanje da su bh. snage tokom srpskog napada na enklavu ubile jednog pripadnika holandskog kontingenta.

Dalje se navodi da se kontingent povukao u svoju bazu u Potočarima nakon što je NATO otkazao vazdušne udare na srpske položaje iz straha da bi Srbi mogli streljati 30 holandskih vojnika koje su uzeli za taoce. Iz Han Pijeska gde je bila srpska komanda je, kako je rečeno u dokumentu, objašnjeno da je zarobljavanje Holanđana samovoljni lokalni akt, te da će Holanđani biti oslobođeni tokom dana.

“Srbi videli da je otpor bosanske armije slab”

U narednom pasusu se sugeriše da Srbi nisu planirali ulaz u Srebrenicu, već da su se na to odlučili nakon što su konstatovali da je otpor Armije RBiH slab.

“Akcija armije bosanskih Srba je direktan odgovor na pritisak na njihove linije komunikacije, a ona je reagovala tako što je pritisnula bh. snage nazad ka Srebrenici. Kada su Srbi uvideli da je otpor slab, bili su u mogućnosti da krenu dalje od onoga što su originalno planirali. To ih je dovelo u direktnu konfrontaciju s UN-om, pa je za Srbe bilo veoma teško da se ponize vraćanjem na početne pozicije”, opisano je u dokumentu.

Dalje se navodi da bi uključivanje vazdušnih NATO napada Srbi mogli shvatiti kao stavljanje na suprotnu stranu. Obaveštajni podaci, kako se dalje navodi, ukazuju na to da Srbi nisu planirali širenje aktivnosti na druge enklave jer su, kako je objašnjeno, njihove trupe bile razvučene usled junske ofanzive oko Sarajeva, koju su protiv njih pokrenule bh. trupe.

“Ne verujemo da problem Srebrenice ukazuje da bi Goražde moglo biti u većoj opasnosti nego ranije. Čak i ako bi eskaliranje situacije oko Goražda ostalo opcija armije bosanskih Srba, oni ne bi mogli da lansiraju ofanzivu s bilo kakvim realnim izgledom u povoljan konačni ishod”, navedeno je, čime se ponovo indirektno sugeriše da srebrenička ofanziva nije bila planirana.

U dokumentima je više puta izražavana sumnja na ono što se dešavalo oko Srebrenice. U jednom dokumentu su naglašene i „mračne sumnje“ kanadske vlade zašto su bh. snage u Srebrenici pružile slab otpor i postavljeno je pitanje da li to i Srbi i bh. strana žele da UNPROFOR ode.

Opisujući ono što se dešavalo nakon ulaska Vojske RS u Srebrenicu, naglašeno je da je general Ratko Mladić zapretio da će otvoriti vatru na holandski kamp ako ne razoružaju ostatak bh. trupa koji se navodno tu nalazio. U izveštaju se tvrdi da u holandskom kampu nije bilo naoružanih pripadnika Armije RBiH, već oko 3.000 civila, te oko 20.000 ljudi izvan kampa, mahom žena i dece.

„Holandski bataljon je učinio sve što je bilo moguće da pronađe tih 2.000 naoružanih pripadnika Armije RBiH, ali oni su jednostavno nestali tokom noći, najvjerovatnije u smeru Tuzle. Bilo je tu prisutno još nešto trupa zapadno od enklave. Mladić je vodio psihološki rat“, naglašeno je.

Nema dokaza da je Beograd upravljao PVO sistemima u BiH

Ne postoje dokazi da je Beograd uključen u upravljanje i kontrolisanje protivvazdušnih raketa bosanskih Srba kojima su pretili NATO avionima, navedeno je u depeši Delegacije Velike Britanije pri NATO sedištu u Briselu.

Ovaj dokument sačinjen je radi procene o eventualnim vezama koje bi Srbija mogla imati u vezi sa sistemima koji su se nalazili na teritoriji koju je tada kontrolisala Vojska Republike Srpske (VRS) tokom NATO kampanje u leto 1995, a brifing je pružio zamenik načelnika vojne komande.

„On je pružio nove podatke o vezama PVO bosanskih Srba s Beogradom. Iako je postojala fizička povezanost sistema, dio sistema kojim raspolažu bosanski Srbi mogao je operisati potpuno samostalno, čak i u slučaju da se veze pokidaju“, istaknuto je u ovom dokumentu, naslovljenom na jul 1995. godine.

1 KOMENTAR

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime