EPA/Georgi Licovski

“Velika Britanija i njena diplomatija i politika temeljno, dugotrajno i kontinuirano rade na formiranju jedne velike albanske države još od 1912. godine kada su podržali malo poznati projekat stvaranja albanskog vilajeta”, otkriva istoričar profesor dr Aleksandar Rastović.

Britanci nikada nisu ni otišli sa sa Balkanskog poluostrva i ta konstanta balkanskog segmenta njihove politike traje od početka 19. veka i jačanja snažnog talasa rusofobije koji je zahvatio britansko javno, političko, intelektualno mnjenje. To se ništa nije promenilo do današnjeg dana. Iako su dosta kasno ušli u Evropsku uniju, odnosno tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu oni su je prvi i napustili što im je dalo dodatnu slobodu da se vrate svojim izvornim principima.

– Britanci su tokom 19. veka imali zaista besprekornu diplomatsku službu u čitavoj Evropi, a naročito na Balkanskom poluostrvu. Međutim, oni nisu imali samo diplomatsko-politički segment rada, već i taj posebno sofisticirani, obaveštajni rad tako da su oni kao svoje diplomatske predstavnike slali svoje najbolje obaveštajce – rekao je Rastović.

“Albanski vilajet“ projekat Britanaca od 1912.

Kada govorimo o uticaju i umešanosti Velike Britanije u poslednja dešavanja pre desetak dana na prostoru Kosova i Metohije i podrške akciji Rosu i takozvanoj prištinskoj Vladi onda, dodaje on, treba uzeti u obzir činjenicu da su oni to radili i u 19. veku.

Tada su, podseća on, podržavali Osmansko carstvo kao najjaču branu prodoru ruskog uticaja na balkanskom poluostrvu i onemogućavanje srpskog nacionalno oslobodilačkog pokreta tako da za njega ovo ne predstavlja nikakvo iznenađenje, već je to samo jedan u nizu događaja koji su obeležili britansku spoljnu politiku.

Sve ove činjenice su poznate i predsedniku naše države te nema mesta čuđenju njegovoj jasnoj poruci da zna da Velika Britanija stoji iza dešavanja na severu Kosova. U najmanju ruku su, kaže Rastović, čudna ponašanje i britanskog ambasadora u Prištini, i nekadašnjeg predstavnika EU u Beogradu.

– To je sve u skladu potvrde i zaokruženja takozvane albanske nezavisnosti koja je započeta duboko u prošlosti, još od pre Berlinskog kongresa formiranjem takozvane albansko-prizrenske lige 1878. kada je kao jedan od osnovnih političkih ciljeva tadašnje albanske intelektualne elite bilo stvaranje posebnog albanskog entiteta, takozvanog ‘albanskog vilajeta’. U predvečerje Balkanskih ratova, 1912. održan je svealbanski kongres na kojem najznačajniji albanski predstavnici i vođe i zvanično doneli odluku o formiranju “albanskog vilajeta” – rekao je istoričar Aleksandar Rastović.

Šta je vilajet?

Vilajet je, objašnjava on, teritorijalno pravna jedinica u okviru osmanskog carstva, a njegove granice su praktično granice takozvane velike Albanije. Oni su tada projektovali da u njegov sastav, kao posebnog političkog entiteta, odnosno kao klice buduće velike albanske države uđe nekoliko vilajeta u sastavu Osmanskog carstva. To je, dodaje Rastović, kosovski vilajet koji formiran 1877. godine, bitoljski vilajet, to su još skadarski vilajet, vilajet Janjina kao i deo solunskog vilajeta.

– Praktično su to manje-više teritorije današnjih država Grčke, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije. Prema tome, ništa ovo nije slučajno, sve što se radi planski. To se nastavilo 1912. godine formiranjem najpre autonomne Albanije odnosno kasnije albanske države, a nastavilo se tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Mora da se pomene i taj nesrećni Ustav iz 1974. čijim je amandmanima Srbija rastočena na tri dela i na taj način su sadašnji albanski intelektualci dobili podsticaj da ožive ideju velike Albanije – naglasio je on.

Velika Britanija ne menja spoljnu politiku

Velika Britanija i njena diplomatija i politika, kaže Rastović, temeljno, dugotrajno i kontinuirano rade na formiranju te jedne velike albanske države, a ne treba zaboraviti da su u formiranju Prizrenske lige možda i presudan uticaj imale upravo britanske diplomate. London dakle, dodaje naš sagovornik, već više od jednog veka radi na tome da se jedan deo srpskog nacionalnog, političkog i istorijskog središta srpskog naroda odvoji od svoje matice, odnosno Republike Srbije i da se priključi Albaniji.

– To i albanski lideri ne samo na Kosovu i Metohiji već i u Albaniji otvoreno zagovaraju. Ipak, iako sve jasno govori da sve naše nade o promeni politike Velike Britanije prema Srbiji padaju u vodu mi moramo da održavamo pristojne odnose sa tako velikom silom koja i dalje utiče na kreiranje međunarodne politike – rekao je on.

Ne treba ipak prenebregnuti ni činjenicu, podvlači Rastović, da Velika Britanija nije samo zainteresovana za Kosovo i Metohiju, već i za područje Bosne i Hercegovine. On podseća da su Britanci pre par godina bili inicijatori rezolucije o genocidu srpskog naroda i zahvaljujući pokojnom ambasadoru Vitaliju Čurkinu i odlučnom stavu Rusije je sprečen taj skandalozan zahtev da se Srbija, odnosno srpski narod proglase za genocidni.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime