Aktuelni izazovi oko NIS-a posledica su globalnih geopolitičkih potresa za koje se Vlada Srbije pravovremeno pripremila obezbedivši dovoljne rezerve naftnih derivata, a uprkos situaciji sa tom kompanijom, domaća privreda beleži rast izvoza, održava se i unapređuje regionalna privredna saradnja, privlače veliki tehnološke događaji i gradi ekonomija zasnovanu na znanju, poručio je danas Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).
Čadež je gostujući na RTS-u izjavio da se situacija oko NIS-a prati iz sata u sat i da nije reč o novoj temi već da i Vlada Srbije i PKS rade na ovoj temi od početka februara ove godine te da država ne bi imala rezerve naftnih derivata da se nije na vreme pripremila.
„Za privredu je važno da se obezbedi dostupnost naftnih derivata što je država itekako dobro uradila. Naravno da NIS sa svim svojim dobavljačima utiče na srpsku ekonomiju i da dobavljači u lancu mogu da osete problem. Kada staje Rafinerija staje i Petrohemija, dakle, niz proizvoda koje dobijamo za, na primer, industriju plastike“, objašnjava Čadež.
To, sa druge strane, dodaje, iziskuje kod kompanija koje proizvode plastiku neke promene u svojim proizvodnim procesima, drugačiju konkurentnost:
„Zato je važno da temu oko vlasništva NIS-a rešimo što pre i vratimo se u normalne tokove. To nije ni malo lako, vidimo da vlada zaista fer reaguje kada su u pitanju finansijski problemi. Vlada pokušava da izađe u susret, da dobavljači koji rade za NIS budu izmireni i rade normalno.“
Čadež ukazuje da u globalnim okolnostima nije lako održati konkurentnost privrede i rast dok na primeru NIS-a primećuje, da se kao mala zemlja nalazimo na udaru velikih geopolitičkih potresa na koje ne možemo da utičemo. U tom smislu objašnjava da je evropska privreda u stagnaciji ali da mi i dalje beležimo rast izvoza na evropska tržišta, u Nemačku, region.
„Pokazatelji nisu loši, ono gde vidimo usporavanje je u dolasku stranih direktnih investicija ali i tu polako stvari počinju da budu dinamičnije. Čini mi se i da Evropa i evropske kompanije polako pronalaze i prelaze na nove dobavljačke lance i nalaze nove dobavljače i rešenja za svoju industriju i to je nama važno jer smo vezani za njih“, naveo je predsednik PKS.
Sumirajući dosadašnje ekonomske pokazatelje u ovoj godini, Čadež ističe da je naš najveći izvozni proizvod u proteklih deset godina i dalje softver, odnosno IKT usluge i da smo sa radno intenzivne ekonomije postali ekonomija bazirana na znanju.
Govoreći o saradnji u regionu, podseća da je upravo juče u Severenoj Makedoniji organizovan, ističe, najveći ikada poslovni forum dve države, gde je bilo više od 400 kompanija.
„Vidimo da se naše kompanije vraćaju i regionalnom tržištu i tu prave poslove“, rekao je Čadež i naveo primere dobre saradnje srpskih i makedonskih kompanija ukazujući da je i na sajmu vina koji je nedavno održan u Beogradu bilo više od 100 izlagača iz Severne Makedonije.
U kontekstu otvaranja Klastera 3 EU, naglašava koliko je važno za srpsku privredu i celog Zapadnog Balkana da se sa EU postigne dogovor o tome kako da se brže i funkcionalnije naše ekonomije uključe u evropsku ekonomsku strukturu.
Kao potvrdu da je Srbija i dalje ekonomski privlačna i atraktivna u globalnim okvirima za strane kompanije i prepoznata kao tehnološki hab, podseća na dolazak jednog od najvećih tehnoloških sajmova na svetu „Džajteks“ koji će se od 2027. godine redovno održavati u Beogradu, a čiji predstavnici danas dolaze u glavni grad Srbije.
