U istočnoj Ukrajini se bore i Čečeni koji imaju status azilanta u Austriji i austrijsko državljanstvo, tvrdi bečki dnevnik "Prese".
"Pre mesec i po dana posetili su me zemljaci i preneli mi svoju nameru. Jedan deo njih je već otišao u Ukrajinu. Njihovi motivi su jednostavni. Radi se o osveti Vladimiru Putinu i krvnoj osveti ranijim pripadnicima čečenskog režima koji su sada na strani prorusa", rekao je za "Prese" Magomet Šamajev, nekadašnji šef nacionalne specijalne borbene jedinice u Čečeniji, koji važi za autoritet među određenim delom čečenske zajednice u Austriji.
Bivši profesor političkih nauka na Bečkom univerzitetu Hans-Georg Hajnrih, koji je dobro umrežen u čečenskoj zajednici u Austriji, ukazuje da postoji veliko interesovanje za učešće u borbama protiv Rusije i da je već jedan broj otputovao u Ukrajinu.
Predstavnik Demokratskog udruženja Čečena u Austriji Husein Iškanov takođe je potvrdio informaciju da kruže pojačane glasine da ljudi razmišljaju od odlasku u rat.
– Sudbina Ukrajine je glavna tema u čečenskoj zajednici. I našoj omladini poručujem da ako već žele negde da se bore da to ne čine u Siriji jer nas se ona ne tiče, već u Ukrajini – kazao je on.
Prema listu "Prese", u rat u Ukrajinu ne odlaze verski fanatici, već odrasli koji su se nekada borili protiv Rusa i čečenskog režima okrenutog ka Moskvi. List ističe da trenutno Čečeni iz Austrije čine mali deo stranih boraca na ukrajinskoj strani, a da su izbelice iz drugih evropskih država aktivniji, pre svega iz Danske, gde je nekadašnji čečenski general Isa Munajev osnovao takozvani međunarodni bataljon, kome se početkom juna priključilo više od 300 Čečena.
