Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine raspisala je danas prevremene izbore za predsednika Republike Srpske za 23. novembar 2025. godine.
Izvestilac Centralne izborne komisije je na početku sednice predložio 23. novembar za datum održavanja prevremenih izbora.
Zatim je otvorena rasprava članova CIK-a, prilikom čega se prvi javio Željko Bakalar, koji je kazao da podržava održavanje prevremenih izbora, kao i datum, za koji smatra da je u okviru zakonskog roka.
Međutim, on veruje da se time što će izbori biti raspisani samo za kandidate iz reda srpskog naroda vrši diskriminacija Hrvata i Bošnjaka, koji na regularnim izborima, teorijski imaju šansu da budu predsednici RS-a.
Drugi član Jovan Kalaba se osvrnuo na istu situaciju koju su imali kada je umro predsednik RS-a Milan Jelić, navodeći da su i tada raspisali izbore samo za kandidate iz reda srpskog naroda.
Nakon toga su pojedini Hrvati i Bošnjaci podneli žalbe, navodeći da su diskriminisani, ali su sudovi te žalbe odbili zbog toga što potpredsednicima iz reda hrvatskog i bošnjačkog naroda nije ni istekao mandat.
Stoga, Kalaba veruje da bi i sada potencijalne žalbe bile odbijene na isti način, a da bi uvrštavanje Bošnjaka i Hrvata kao potencijalnih kandidata samo izazvalo konfuziju među biračima.
Član CIK-a Vlado Rogić saglasan je sa Kalabom, navodeći da bi uvrštavanje svih konstitutivnih naroda u izbore omogućilo Hrvatima i Bošnjacima duplu predizbornu kampanju, a da ne bi napravilo suštinsku razliku u rezultatima izbora.
Ahmed Šantić je dodao kako već postoje izabrani hrvatski i bošnjački potpredsednici te da bi uvrštavanje Hrvata i Bošnjaka kao kandidata teorijski moglo dovesti do situacije da i predsednik i potpredsednik budu iz istog konstitutivnog naroda, što je suprotno ustavu.
Vanja Prutina Bjelica je, obraćajući se na sednici, kratko pojasnila da je saglasna s kolegama koje smatraju da pravo na kandidaturu trebaju imati samo Srbi s obzirom na to da je samo Srbinu i oduzet mandat.
Međutim, slaže se s Bakalarom da u ovakvoj situaciji kod izbora samo predsednika, a ne i potpredsednika, postoji pravna praznina.
Pojašnjava da se kod pravnih praznina treba fokusirati na to šta je cilj, a to je popuniti upražnjeno mesto.
Predsednica CIK-a Irena Hadžiabdić se pak slaže s Bakalarom da bi omogućavanje kandidature samo Srbima ograničili pravo na slobodne izbore.
Podsetila je da je bila članica CIK-a i u vreme pravnih dilema koje su imali kada je umro Milan Jelić te da te dileme postoje i danas. Tada je ona smatrala da se kandidatura mora obezbediti svim nacionalnostima, te ističe da ne može sada promeniti mišljenje, s obzirom na to da se ništa u zakonima nije promenilo od tada do danas.
Na kraju su glasali za raspisivanje izbora prilikom čega je četvoro bilo za, dvoje protiv, a jedan član nije bilo tu.
