Grčka ide na vanredne parlamentarne izbore, ali u trku partije vladajuće koalicije ulaze sa zebnjom jer prema svim anketama naklonost birača ima Aleksis Cipras i njegova koalicija radikalne levice Siriza. Glavni problem je što Grčka još čeka 240 milijardi evra pomoći MMF, Evropske centralne banke i EU, a baš taj sporazum želi da raskine najpopularniji grčki političar. Iako je njegova prednost samo tri odsto u odnosu na rivale, u Briselu strahuju od volje birača Grčke.
Grčka tako ponovo postaje razlog za glavobolju u zoni evra. Vrednost deonica na atinskoj berzi pala je za više od 11 odsto nakon objave rezultata u parlamentu gde nije izabran predsednik zemlje, pa tržište strahuje od dolaska na vlast Sirize.
– Ovo je istorijski dan za grčku demokratiju. Demokratiju ne može niko ucenjivati. Danas je vlada, koja je u protekle dve i po godine opljačkala društvo, postala deo prošlosti. Voljom naroda i program štednje takođe će postati deo prošlosti. Budućnost je počela. Trebalo bi da budemo srećni i optimistični – rekao je Cipras.
Čelnik stranke Nezavisni Grci, krajnja desnica koja se takođe protivi politici štednje, Panos Kamenos kazao je da je završeno doba u kojem su Samaras i njegovi partneri "predali grčki suverenitet". Vladajuća Nova demokratija, najjača stranka krhke vladajuće koalicije, optužuje Sirizu da nasilno forsira prevremene izbore u najgorem mogućem trenutku za grčku ekonomiju.
