Ovog 12. marta navršava se 20 godina od ubistva Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije nakon promene vlasti u Srbiji 5. oktobra 2000. godine i sloma režima Slobodana Miloševića.
Sagovornici “Vesti” analiziraju gde je Srbija – dve decenije od tog događaja. Mišel Zubenica, izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku kaže da je ubistvo Đinđića trauma koju Srbija nikada neće zaboraviti.
– Đinđić je bio suočen sa izvlačenjem zemlje iz teškog perioda sankcija, ratova, siromaštva. U te dve godine koliko je bio na čelu Vlade, Srbija je krenula u dobrom pravcu, ali je delom sve stopirano njegovim ubistvom. Ispostavilo se da se ovih 20 godina faktički nismo pomerili sa mrtve tačke u rešanju onih osnovnih problema, a to su pitanje Kosova i ulaska Srbije u Evropsku uniju. Mnogo godina je utrošeno, mnoge vlasti su promenjene da bismo mi i danas bili na istom mestu – ocenjuje Zubenica
Važna istorijska uloga
Zoran Anđelković, jedan od savremenika tih događaja, nije nimalo blagonaklon o ulozi Đinđića u modernoj istoriji Srbije.
– Dolazak na vlast revolucionarnim metodama ili raznim demonstracijama na vlast, kao što se to dogodilo 5. oktobra 2000. godine, uvek se završavao tako što su učesnici postajali gubitnici i poraženi, a samo vođe demonstracija bi profitirale. Tako se desilo sa Đinđićem,
DOS-om i celom tom “petooktobarskom bulumentom”. Narod je očekivao mnogo, a narod i država su posle toga, narednih 10 godina, bili u potpunom haosu. Prvo što je nova vlast uradila u Srbiji bila je da su potpuno uništili privredu, rasprodali preduzeća, ostavili ljude bez posla. Tumačenje da je Kosovo demokratsko pitanje pretvorilo se u pitanje “standardi pre statusa”… Sve je to rezultat petooktobarskih promena i onih koji su rukovodili. Da li je Đinđić imao dobru viziju – moguće, ali ovo su rezultati – ističe Anđelković.
