Bruto domaći proizvod Crne Gore u drugom kvartalu ove godine ostvario je rast od 3,5 odsto, a u obračun BDP-a po prvi put je uračunata i procena prometa nelegalnih aktivnosti i to trgovina drogom i prostitucija, prenose podgoričke Vijesti.
Ovo što je Crna Gora uradila zapravo nije nikakva “legalizacija” droge ili prostitucije, već tehnička odluka u vezi računovodstva BDP-a. Evo objašnjenja:
Zašto je Crna Gora ovo uradila?
Eurostat (statistički zavod EU) još od 2014. godine traži od članica EU i kandidata da u nacionalne račune uključe procene sive i ilegalne ekonomije – poput trgovine drogom, prostitucije i krijumčarenja – pod uslovom da se radi o dobrovoljnim transakcijama (znači, bez prinude).
Cilj je da se BDP učini uporedivim između zemalja i da se statistički obuhvati celokupna ekonomska aktivnost, bez obzira na legalnost.
Crna Gora, kao kandidat za EU, sada je uvela tu metodologiju i time usklađuje svoj obračun sa evropskim standardima.
Koje zemlje su još to uradile?
Italija je bila među prvima – još 2014. godine uvela je prihode od droge i prostitucije u svoj BDP, što joj je tada „povećalo“ statistički BDP za nekoliko milijardi evra.
Velika Britanija je iste godine dodala procene vrednosti trgovine drogom i prostitucije – njihov BDP je porastao za oko 12 milijardi funti.
Španija, Belgija, Holandija i druge članice EU takođe su primenile ovu metodologiju.
U regionu, Hrvatska od 2015. uključuje nelegalne aktivnosti u BDP, a i Srbija je najavila da će morati da uskladi metodologiju sa Eurostatom.
Da li je to i gde legalno?
Nigde ovo nije legalizacija tih delatnosti – trgovina drogom i prostitucija ostaju krivična dela u Crnoj Gori i u većini zemalja.
Radi se isključivo o statističkoj proceni njihove vrednosti, kako bi BDP bio realniji i uporediv sa zemljama EU.
U praksi, statističari procenjuju veličinu tih tržišta na osnovu policijskih izveštaja, sudskih postupaka, istraživanja potrošnje i međunarodnih modela.
Crna Gora je ovo uradila da bi uskladila statistiku sa EU. To je već odavno praksa u Italiji, Britaniji i drugim članicama EU. Nije legalizacija, već metodološko pitanje – statistika hoće da „uhvati“ i crno tržište jer ono realno postoji i utiče na ekonomiju.
Evo pregleda koliko nelegalne aktivnosti učestvuju u BDP-u u pojedinim državama, prema dostupnim podacima iz Eurostata i nacionalnih zavoda za statistiku (procene variraju, jer se radi o modelima i procenama, a ne o preciznim računima):
Udeo sive/ilegalne ekonomije u BDP-u (procene uključujući drogu i prostituciju)Italija – oko 1% BDP-a (od čega najveći deo otpada na drogu, zatim prostituciju). Kada je uvedeno 2014, dodalo je oko 9–10 milijardi evra BDP-u.
Velika Britanija – oko 0,7% BDP-a; to je značilo oko 12 milijardi funti dodatno uključenih u statistiku.
Španija – oko 0,9% BDP-a, po procenama Nacionalnog instituta za statistiku (INE).
Holandija – oko 0,4% BDP-a, gde prostitucija (delimično legalizovana) čini glavni deo, dok se droga računa kroz kanabis (deo legalan, deo ilegalan).
Belgija – oko 0,7% BDP-a.
Hrvatska – oko 0,3% BDP-a, uključujući drogu i prostituciju (od 2015).
Srbija – još uvek ne računa, ali po neformalnim procenama sive ekonomije, udeo bi mogao biti 0,2–0,4% BDP-a kada se uvede metodologija.
Crna Gora – sada prvi put uračunato: 0,1% BDP-a (7,6 miliona evra od ukupno 7,64 milijarde).
Crnogorskih 0,1% BDP-a deluje vrlo skromno u poređenju sa velikim zemljama, gde to ume da ide i do 1% BDP-a. To ne znači da je tamo više kriminala, već da su tržišta veća, a metodologija detaljnija. Kod Crne Gore je ovo praktično samo simboličan korak usklađivanja sa EU.
