Neimenovani zvaničnici su rekli da Obama još nije doneo konačnu odluku po tom pitanju, ali i da nije isključio mogućnost da na kraju i dođe do vazdušnih udara, posebno ako postanu dostupne neke konkretne mete.
Oni su, međutim, dodali da vazdušni udari trenutno nisu u fokusu američke administracije kada se radi o odgovoru na nestabilnu bezbednosnu situaciju u Iraku. Obama danas planira da u Beloj kući izvesti kongresmene o tom pitanju.
Pored vazdušnih udara, SAD takođe razmatraju mogućnost slanja u Irak manjeg kontigenta snaga za specijalne operacije koje bi pomogle u obuci pripadnika iračkih snaga bezbednosti. Američki zvaničnici traže i načine da se poboljša dostupnost obaveštajnih podataka iračkim snagama.
Irački džihadisti ratuju hrvatskim oružjem |
Obamina administracija uz sve to vrši i pritisak na iračkog premijera Nurija el Malikija da preduzme korake kako bi njegova šiitska vlada bila inkluzivnija. Tokom osmogodišnjeg američkog prisustva u Iraku, američke snage su funkcionisale kao tampon zona između šiita i sunita, mada sa ograničenim uspehom.
Snage SAD, međutim, u potpunosti su se povukle iz Iraka krajem 2011, pošto Vašington i Bagdad nisu uspeli da se dogovore o produžetku američkog vojnog prisustva u toj zemlji.
Rid ne podržava slanje vojnika u IrakVođa senatske većine, demokrata Hari Rid rekao je da ne podržava slanje američkih vojnika u Irak, dok traju sukobi u toj zemlji koje je opisao kao "građanski rat". "Ne podržavam slanje naših vojnika dok traje građanski rat u Iraku. To nije u nacionalnom bezbednosnom interesu zemlje", rekao je Rid, otvarajući dnevnu sednicu Senata. |
