Mađarski premijer Viktor Orban ulazi u novu izbornu godinu u drugačijoj atmosferi nego prethodnih 15 godina, koliko je na vlasti. Njegova stranka Fides od 2010. redovno osvaja dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu, a politički sistem oblikovan je tako da joj daje stabilnu prednost. No, prema aktuelnim anketama, Fides prvi put ozbiljno zaostaje za novom opozicionom strankom Tisa.
Orban je u proteklim mandatima menjao ustav, reformisao izborni sistem i učvrstio kontrolu nad ključnim institucijama, uključujući sudove i javne medije. Kritičari takav model opisuju kao duboko centralizovan sistem s formalnim demokratskim mehanizmima, ali s jasnom strukturnom prednošću vladajuće stranke.
I demokratija i ekonomija su u ozbiljnim problemima
Evropski parlament je 2022. ocenio da se Mađarska više ne može smatrati punom demokratijom. Evropska unija i dalje zadržava više od 20 milijardi evra sredstava namenjenih Mađarskoj, pozivajući se na zabrinutost zbog vladavine prava, korupcije i nezavisnosti pravosuđa. Ta sredstva mogla bi biti odblokirana u slučaju sprovođenja reformi, no Budimpešta zasad ne pokazuje spremnost na veće ustupke.
Istovremeno, ekonomski uslovi u zemlji znatno su se pogoršali. Inflacija je 2023. premašila 17 posto, a cene hrane od 2019. do 2025. porasle su za više od 80 posto. Realni prihodi dela stanovništva pod pritiskom su visokih troškova života, što se sve češće spominje kao razlog pada podrške Fidesu.
U takvim okolnostima pojavio se novi politički akter č stranka Tisa, koju predvodi Peter Mađar, bivši visoki zvaničnik Fidesa. Za razliku od prethodnih izbora, šira opozicija ovaj put pokazuje veću spremnost na saradnju, pokušavajući izbeći podele koje su u prošlosti osiguravale Fidesu komotne pobede.
Analitičari upozoravaju da sama pobeda u glasovima možda neće biti dovoljna. Zbog raspodele izbornih jedinica i strukture sistema, opozicija bi, prema procenama pojedinih političkih stručnjaka, trebalo da osvoji značajno više glasova na nacionalnom nivou kako bi osigurala parlamentarnu većinu.
Vanredno stanje
Mađarska je i dalje u vanrednom stanju uvedenom zbog rata u Ukrajini, što vladi daje proširena ovlašćenja donošenja odluka uredbama. Takav okvir dodatno komplikuje političku situaciju u slučaju tesnog izbornog rezultata.
Orbanova spoljna politika takođe je pod lupom. Mađarska je među retkim državama EU koje su zadržale snažne energetske veze s Rusijom, a Budimpešta je u više navrata blokirala ili usporavala evropske odluke vezane uz pomoć Ukrajini. Istovremeno, Mađarska razvija bliske ekonomske odnose s Kinom, koja je postala njen najveći ne-evropski trgovinski partner.
Orban je poslednjih godina imao i otvorenu političku podršku iz dela američke konzervativne scene, o čemu svedoči i nedavna poseta Trampovog šefa diplomatije Marka Rubija, koji je dao nedvomislenu podršku Orbanu uoči nadolazećih izbora.
No, međunarodni odnosi zasad nisu presudni faktor u domaćoj političkoj dinamici, gde su ekonomska pitanja i životni standard postali dominantne teme.
Skandal s pomilovanjem zlostavljača dece
Dodatni pritisak na vladajuću stranku stvaraju i politički skandali. Prošle godine mađarska predsednica Katalin Novak podnela je ostavku nakon što je postalo poznato da je pomilovala osobu povezanu sa slučajem zlostavljanja dece, što je izazvalo masovne proteste. Taj događaj dodatno je narušio percepciju političke stabilnosti.
Uprkos padu podrške, Fides i dalje raspolaže snažnom infrastrukturom i resursima države. Politički teren, prema ocenama više analitičara, nije ravnopravan, a vladajuća stranka ima znatnu prednost u kampanji.
Moguća prva ozbiljna promena posle skoro 16 godina
Ključno pitanje ostaje koliki je stvarna razmera nezadovoljstva birača. Ako se trend pada podrške nastavi i pretoči u jasnu izbornu prednost opozicije, Mađarska bi se mogla suočiti s prvom ozbiljnom promenom vlasti nakon 16 godina.
Međutim, moguće je i da će sistem koji je Fides godinama oblikovao ponovno obezbediti njegov ostanak na vlasti. Odgovor na pitanje iz naslova zavisiće pre svega od birača, odnosno od toga hoće li nezadovoljstvo prerasti u dovoljno snažan i organizovan politički pomak.
