Ministarstvo odbrane Rusije naredilo je povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske granice, dok je ruski predsednik Vladimir Putin poručio da je Rusija spremna da bude domaćin ukrajinskom predsedniku.
Neki posmatrači nastalu promenu ocenjuju kao mogući početak deeskalacije tenzija između Kremlja i Kijeva, kao i Kremlja sa Zapadom u celini.
Dvoje uglednih američkih eksperata za Rusiju, Anđela Stent i Stiven Sestanovič vezuju dugogodišnju stagnaciju u odnosima Moskve i Vašingtona, sa situacijom oko Krima i oružanim sukobima u istočnoj Ukrajini 2014, koji su gotovo trajno narušili odnose Moskve sa Zapadom.
Najnovije naređenje o povlačenju ruskih snaga sa ukrajinske istočne granice, koje mnogi analitičari ocenjuju kao pomirljiv potez Moskve, usledilo je svega dan nakon što je predsednik Vladimir Putin u ruskoj Dumi glasno upozorio protivnike da će Moskva pružiti brz i oštar odgovor na bilo koju stranu pretnju, podrazumevajući pod tim izazov od strane Zapada.
Iz moskovske perspektive, za dosadašnji kontinuirani period pogoršanja odnosa između Istoka i Zapada, sankcije, uzajamna proterivanja diplomata i eskalirajući “informativni rat”, kriv je Vašington, dok je Moskva žrtva.
Neki postavljaju pitanje ima li uopšte svrhe tražiti obnovljanje dijaloga između Moskve i Vašingtona.
– Stvari su na dnu dna. Ovo možda nije strukturno hladni rat na način na koji je to bio stari, ali što se tiče atmosfere, još je gore – izjavio je ovih dana Fjodor Lukjanov, urednik moskovskog časopisa “Globalna pitanja”.
S druge strane, Sestanovič ukazuje na povećanu netrpeljivost Kremlja prema Zapadu uopšte, a pre svega prema Vašingtonu:
– Ono što je neobično u sadašnjoj Putinovoj retorici je da vlada povišeni ton, dok on sam deluje veoma uznemireno i usplahireno. Naciji govori o zapadnoj zaveri protiv interesa zemlje. Istovremeno, sebe prikazuje kao smirenog državnika, koji će svojom čvrstom rukom na kormilu, povestii ugroženi ruski brod na bezbedno mesto.
Najnovije sankcije koje je uvela Bajdenova administracija takođe nailaze na oprečna tumačenja u Moskvi i Vašingtonu.
Mogle su da budu i teže i permanentnije, smatra Anđela Stent, direktorka Centra za Rusiju, Evroaziju i Istočnu Evropi na prestižnom Univerzitetu Džordžtaun.
– Američke sankcije samo na prvi pogled izgledaju oštro, u stvari su prilično blage. Američkim bankama, na primer, više nije dozvoljeno da se bave ruskim državnim dugom iskazanim u ruskim rubljama ili na neki drugi način. Ali veliku većinu ruskih obveznica drže isključivo ruske ili evropske banke. Takođe, Rusi pod najnovijim sankcijama su iste osobe, koje su ionako pod američkim sankcijama.
Po Sestanoviču, pomenute dodatne, ali blaže sankcija u skladu su sa odlukom nove američke administracije da pruži ruku Putinu, ali uz davanje do znanja da odbijanje konstruktivnog dijaloga ne može proći bez ikakvih posledica:
– Poruka ljudi iz Bajdenove administracije ruskoj vladi i Putinu lično je sledeća: “Pokušavamo da odgovorimo na ruske poteze iz prošlosti. Za sada se bavimo uglavnom nedovršenim poslom, ali želimo da znate da se stvari mogu pogoršati u budućnosti”. Dakle, ostavili su sebi puno prostora za buduće mere.
Po oceni Stent, ruski predsednik Putin sam već duže vremena priželjkuje samit.
– Bio bi to znak da SAD prilaze Rusiji sa ozbiljnošću kao supersili. Verujem da ruska strana upravo to i želi. Neposredno pred izbijanje nasilja u istočnoj Ukrajini i pre početka gomilanja ruske vojske i oružja na granici prema Ukrajini, Putin i Bajden su takođe u zajedničkom telefonskom razgovoru razmatrali mogućnost zakazivanja američko-ruskog samita. Međutim, agresivan stav prema Ukrajini koji je usledio sa ruske strane, naveo je američku administraciju da zavede dodatne sankcije protiv Moskve, ali bez otkazivanja mogućeg samita.
Ukoliko dve strane ne pronađu zajednički modus vivendi, nestaće i nada za pragmatično približavanje Istoka i Zapada, upozoravaju stručnjaci.
