Iako u proteklim sedmicama, pa i mesecima, nismo svedočili čestim mešanjima svetskih velesila u unutrašnja dešavanja u BiH, mišljenja analitičara su podeljena, pa tako neki smatraju da su stranci digli ruke od BiH, dok drugi imaju drugačije mišljenje.
Branko T. Nešković, diplomata i publicista, ističe da treba imati u vidu da su BiH, kao i ostale zemlje zapadnog Balkana, na putu evropskih integracija i da je sudbina ovog prostora ili tesna saradnja i ostvarivanje zajedničkih interesa, ili nastavak ekonomskog i političkog tavorenja.
– Proširenje Evropske unije je jedan od prioriteta nove Evropske komisije (EK), kako je najavila na početku drugog mandata predsednica EK Ursula fon der Lajen, a Evropljani bi trebalo da daju odgovor u kojim granicama se Unija treba prostirati, i na kojim principima i kriterijumima treba funkcionisati – naveo je Nešković za “Nezavisne novine”.
Razloge ove tišine, dodao je, pronalazimo u činjenici da aktuelnom politikom i diplomatijom Zapada dominira rastuća zabrinutost, da Evropljani plaćaju cenu svog strateškog slepila proizašlog usložnjavanjem svetske geopolitičke pozornice, da nova američka administracija ne pokazuje interes svoje spoljne politike prema Balkanu, osim što daje podršku intenzivnijoj borbi protiv korupcije, podršku integraciji regiona unutar EU, i što radi na sprečavanju stranih uticaja u destabilizaciji regiona.
– Isto tako, činjenica je da je prostor Balkana u prioritetu spoljne politike Rusije, čija je uzdržanost, obazrivost i politika nezameranja sa velikim silama oko ovih prostora bila najvidljivija tokom bombardovanja Srbije 1999, ali i Republike Srpske 1994. i 1995. godine, da je ruski kapital prisutan u energetskom sektoru Srbije i Republike Srpske, ali bez nekog značajnijeg benefita za domicilno stanovništvo, da se ruska politika svela na diskretno upravljanje na daljinu za potrebe Rusije, i da nemaju ozbiljnije planove osim da za svoje potrebe prave sporadične probleme EU – kaže Nešković.
Novinar iz Mostara Zoran Krešić rekao je da je, čak i kada se čini kako su digli ruke od BiH, vidljiv rukopis stranaca u odlukama domaćih institucija.
– Bilo onih kojima je zaista stalo, a takvi su retki, do onih kojih iz mešetarskih ili sebičnih razloga mikromenadžmenta ili pak interesa vlastitih država zauzimaju određena stajališta. Jedina zapravo koja je povukla ručnu je administracija SAD i zbog toga se u odnosu na njihov uticaj i masovni intervencionizam čini zaokret međunarodne zajednice – rekao je Krešić za “Nezavisne novine”.
Politikolog Nikolina Lozo navodi da se sve više čini da interes Evropske unije i SAD za BiH opada.
– Mi takav trend imamo još od 2007. godine, ali poslednji događaji kod nas pokazuju da međunarodna zajednica ne pridaje veliki značaj BiH. Fokus međunarodne zajednice izmešten je na rat u Ukrajini i na rat u Pojasu Gaze. Iz Evropske unije i ambasada zemalja članica EU šalju se simbolične poruke poput izražavanja zabrinutosti i poziva na deeskalaciju – kaže Lozo.
To su, dodaje, uobičajene poruke koje se mogu čuti, ali diplomatskih akcija nema.
– Mislim da je i to jedan vid poruke domaćim vlastima i institucijama da je krajnje vreme da krenu da rade svoj posao u skladu sa zakonom – ocenjuje Lozo za “Nezavisne novine”.
