Nikola Hadži Bilić
Istrpela muke zarad vere: Sveta Agatija

Od Sidneja do krajnjeg odredišta nije daleko, svega 167 kilometara, što nije mnogo kad se zna šta se dobija – samo takva priroda kojoj nisu naškodili ni požari.

Agnica tvoja Isuse Agatija zovet velijim glasom… Ovčica tvoja Isuse Agatija zove silnim glasom:

–        Tebe ženiče moj ljubim i tražeći te stradam i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi tebe, da bih carstvovala s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu s ljubavlju žrtvovanu za tebe. Njenim molitvama, spasi duše naše Tropar svetoj mučenici Agatiji…

Ko je bila sveta Agatija ?

Kad Dekije (rimski car) podiže gonjenje na hrišćane, bi i Agatija sveta uhvaćena i na sud pred sudiju Kvintijana dovedena. Kad vide sudija Agatiju prekrasnu u licu, poželi je imati za ženu. Kad je to predložio Agatiji, ona mu odgovori da je ona nevesta Hristova i da ne može biti neverna svome obručniku.

Prota Dragan Predić i čestiti tutor hadži Obrad Marić

MN: Bijena do krvi

Sudija je stavi na teške muke. Agatija bude bijena, šibana, rugana, uz drvo vezana i bijena do krvi.

Potom joj sudija opet predloži da se odrekne Hrista i izbegne muke.

Odgovori svetiteljka:

–        Ove muke su meni vrlo korisne, kao što pšenica ne može doći u žitnice pre nego se očisti od pleve, tako ni duša moja ne može ući u Raj ako telo moje najpre ne bude sokrušeno mukama.

Tada mučitelj naredi da joj odseku ženske grudi, pa je onda bace u tamnicu. Apostol Petar joj povrati celost telesnu i zdravlje. (Isceliti znači izlečiti, tj. učiniti celim ponova. Da bude čitav).

Ponova bi izvedena na mučenje i bačena u tamnicu gde i predade dušu svoju Bogu 251. godine.

Po smrti njenoj njen mučitelj Kvintijan pođe da zgrabi imanje njeno. No uz put se razbesne konji pod njim i pod vojnicima, te ga svega izgrizu po licu i svale na zemlju i  istopotaju nogama na mrtvo.
Danas slavimo i svetu mučenicu Teodulu i Polievkta patrijarha carigradskog.

Molitvama svetih mučenica i patrijarha Polievkta Gospode Isuse Hriste pomiluj nas.

Hadži-Verina Kulašin, Ljubomir i Vukica Stanojčić, Obrad Marić, a iza su Zoran i prota Nikola

MN: U pokrovskom krugu

Prošle godine pođosmo prota Predić, paroh pokrovske crkve u Beogradu, i ja do Lajtning Ridža i obavismo molitve za koje smo i pošli. I više od toga. (Prota Dragan Predić je paroh Osme parohije pri hramu Pokrova na Crvenom krstu u Beogradu. Dakle pri jednom hramu može da bude, i biva i po 14 parohija). S nama beše i brat Jovo Pavković. Dogovorismo se da odemo do manastira Talong, ali ne stigosmo.

S obzirom da prota s protinicom svake godine dolazi u posetu kod ćerke, zeta i unuke, onda smo smogli snage da odemo u naš dragi sidnejski manastir u Talongu, koji je posvećen Pokrovu presvete Bogorodice. Dakle, prota je opet u pokrovskom krugu.
Na kraju ide nas četvoro. Obrad Marić iz Lazarice, Verina Kulašin iz Kabramate i nas dvojica sveštenika.

Kupim ih po Sidneju i Liverpulu, te krećemo ka Talongu.
Svega 167 kilometara. To uopšte nije daleko kad se zna šta se dobija.

Priroda je samo takva. Bilo je požara i ne vidi se mnogo štete od istih, a bilo je i poplava. Ni poplave nisu napravile većih šteta, ali se ipak vide posledice.

Vožnja je bezbedna, pogotovo kad vozi iskusni prota koji je u dve parohije vozio taksi, u jednoj kompaniji vozio kompanijski auto, tako da s te strane nema problema. Vreme je idealno za posmatranje, a samim tim i za razmišljanje.

Pre na petnaestak kilometara uzeh levo, te kroz seoce Vindželo do Talonga. Mnogo je lepo. Prvo se vozimo kroz šume gde ima i kengura, a beogradski prota sve beleži kamerama i to vrlo rado.

MN: Od Vindžela lijevo

Tako i kad se Mujo vratio iz Australije i pričao narodu kako je vidio ovo, ono i – kengura. Pitaju ga da im kaže nešto više o kenguru, a Mujo će ti: „Tica k’o i ostale tice“…

Mislim da prota zna bolje da im objasni od Muje kad se vrati u naš dragi Beograd.

Kad stigosmo u Vindželo okrenusmo drumom lijevijem, kako reče narodna pesma, te kroz vrlo lepe predele do železničke stanice Talong. Videsmo dosta vode pored puta, svi demovi, to jest močila, puni vode. Trava se zeleni i sve ostalo, ma oči se odmaraju kao da gledaju one vitoroge, a crvene  junice kad su ih Jevreji zadobili u boju u vreme ono.
Rekoše mi saputnici da je to lepo, a Obrad veli da ovim putem nikad nije išao. Pa rekoh:
– Čoveče, treba da ideš s popom Nikolom da vidiš više i živiš duže.
Našalih se. Ja volim šalu. Bog je šalu ostavio, a đavo istinu…
Objašnjenje u sledećim redovima.
Gledamo livade i pašnjake, lame i ovce, koze i jarad, ma k’o u mojoj Bosni, čoveče.

Fantastičan krajolik

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime