Ali, nije ovo međusobno vređanje srpske političke elite povod za redove koje čitate. Nešto drugo hoću da kažem.
Kamoli sreće za Srbiju da aktuelne svađe naprave trajan jaz, provaliju između Ilića i Dinkića, Tome i Mlađe, Velje i Tadića… pa da nikada više politički ne sarađuju, odnosno, da ne uđu u koaliciju. Bio bi to prvi korak ka izlasku Srbije iz krize. Zvuči vam nelogično? Naprotiv.
Koalicije su propast za Srbiju.
Neprincipijelne koalicije, savezi iz čisto partijskih i ličnih interesa i koristi.
Velimir Ilić ovih dana tvrdi da je Mlađan Dinkić najveće zlo za Srbiju, da Dinkić još od oktobra 2000. kada su "demokratske snage" osvojile vlast u Srbiji, stalno kontroliše tokove novca u toj državi i radi šta mu je volja.
To je, verovatno, tačno, ali Velja Ilić nikome ne odgovara na pitanje zbog čega je sedeo u Vladi Srbije zajedno sa istim tim Dinkićem. U onoj vladi čiji je predsednik bio Vojislav Koštunica.
Zašto tada (Velja) nije rekao da sa Dinkićem ne može i neće u istu vladu? Zato što u tom slučaju ne bi bio ministar za kapitalne investicije i sedeo bi u Čačku moleći boga da mu telefon zazvoni.
Čast i moral su kategorije koje u srpskoj politici odavno nemaju nikakvo značenje niti se ko na to makar i formalno poziva.
Tomislav Nikolić se odvojio od Srpske radikalne stranke i tek treba da pokaže koliko je njegov minuli rad bio posledica ličnog ubeđenja i verovanja a koliko ispunjavanje hirova i bolesnih zamisli njegovog tadašnjeg predsednika Vojislava Šešelja. Veliki su ispiti pred Nikolićem. On mora da pokaže da li se i koliko odmakao od Šešeljeve političke filozofije sabijene u rečenici: " Ko vam je kriv što mi verujete, ja u predizbornim kampanjama mogu da pričam šta mi padne na pamet".
Šešelj je napisao nekoliko knjiga o "najvećem izdajniku u istoriji srpskog naroda-Slobodanu Miloševiću", jedna se zove: "Branković je ustao iz groba, sad se zove Milošević Sloba", a onda je 1997. napravio Vladu Srbije zajedno sa Miloševićem i JUL-om njegove žene Mire koju je, isti taj Šešelj, prethodno nazivao "crvena veštica".
Takva politika- pričam šta hoću a radim šta hoću-dovela je Srbiju u sadašnju situaciju. Ko god se u Srbiji dočepa vlasti taj radi suprotno od onoga što je govorio, obećavao. To je pravilo koje nema izuzetka.
Daj bože da se sadašnje svađe u Skupštini Srbije okončaju večitim neslaganjem između Velje, Mlađe, Nikolića, Tadića…i da nikada više srpska politička scena ne bude vašar na kojem se, umesto svinja, krava i konja prodaju imena, obrazi i biografije.
