Mala Gospojina, praznik rođenja Presvete Bogorodice, obeležava se 21. septembra i spada među najveće praznike u srpskom pravoslavnom kalendaru. Crkva ga obeležava crvenim slovom, a u narodu se ovaj dan doživljava sa posebnim poštovanjem i radošću.
Prema predanju, Marija je rođena u domu pravednih roditelja Joakima i Ane, koji su dugo živeli bez dece. Njihova vera i uporna molitva bile su nagrađene rođenjem ćerke, koja je postala Majka Isusa Hrista i zauvek promenila tok ljudske istorije. Rođenje Bogorodice označava početak ispunjenja Božijeg plana spasenja i zato je ovaj praznik izuzetno važan u hrišćanskoj tradiciji.
Značaj praznika
U narodu se veruje da se rođenjem Presvete Bogorodice otvara put spasenja i da je upravo ona izabrana da svetu donese Spasitelja. Zato je Mala Gospojina dan radosti, ali i dan zahvalnosti za sve Božije darove. U mnogim krajevima Srbije ovaj praznik se obeležava i kao krsna slava, dok je u crkvenom kalendaru jedno od najpoštovanijih „crvenih slova“.
Narodni običaji i verovanja
Sa Malom Gospojinom vezano je mnogo narodnih običaja. U vremenu između Velike Gospojine (28. avgusta) i Male Gospojine, veruje se da bilje ima posebna lekovita svojstva, a jaja sakupljena u tom periodu mogu ostati sveža tokom cele godine. Pilići koji se izlegu tada, smatrani su najboljim nosiocima jaja.
U prošlosti je ovaj praznik označavao i početak jesenjih svadbi. U mnogim mestima organizovani su vašari, sabori i molitvena okupljanja. Ljudi su se radovali prazniku, okupljali u crkvama i manastirima, a dan su provodili u veselju i zajedničkoj molitvi.
Postoje i određene zabrane, žene na Malu Gospojinu ne bi trebalo da peru veš niti da rade teške kućne poslove. Takođe, ne započinju se novi poslovi, jer se veruje da sve što se tada otpočne neće imati srećan ishod.
Pogled u nebo na ovaj dan uvek je bio važan znak. Ako je vreme vedro i sunčano, verovalo se da će i jesen i zima biti blage i plodne. Ako je oblačno ili kišovito, smatrano je da predstoji hladan i dug period.
Molitva Presvetoj Bogorodici
Mala Gospojina je dan kada se vernici okupljaju u crkvama i na liturgijama, a mnogi u svojim domovima izgovaraju molitvu Presvetoj Bogorodici:
„Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših. Prepodobna Carice moja, Presveta nado moja, utočište sirotih, zaštitnice putnika, pomoćnice onima koji su u bedi. Vidi moju nevolju i muku, zakrili me presvetim pokrovom svojim i izbavi od zala koja me okružuju, da bih uvek slavio Tvoje preslavno ime. Amin.“
Mala Gospojina je praznik koji u sebi spaja veru, radost i nadu. Ona nas podseća na snagu molitve, na važnost porodičnih i zajedničkih okupljanja, kao i na to da je Presveta Bogorodica uvek bila i ostala zaštitnica vernih, uteha siromašnih i pomoćnica svih koji su u nevolji. Zato se ovaj dan uvek obeležava dostojanstveno, sa molitvom i zahvalnošću, a u narodu se čuva kao praznik svetlosti i blagoslova.
