Izgleda da su dani ispisivanja na isprekidanoj liniji dokumenta odbrojani. Savezna vlada je objavila da uvodi zakonske deklaracije u digitalno doba, rekavši da će od sledeće godine prihvatiti elektronske potpise i video vezu. To čini promenu uvedenu tokom pandemije trajnom, kada je odlazak kod mirovnog sudije (JP), zbog overavanja potpisa na statutarnoj deklaraciji, praksi koja inače, seže još do 19. veka, bila zabranjena zbog uvedenih kovid ograničenja.
Zakonodavstvo, koje je početkom septembra, uveo federalni državni tužilac Mark Drajfus, takođe, će omogućiti ljudima da digitalno popune statutarnu deklaraciju, koristeći onlajn platformu myGov i myGovID Digital ID.
Drajfus je rekao da je namera zakona da se nastavi sa promenom ponašanja Australijanaca.
– Ovaj zakon će odgovoriti na to kako Australijanci žele i očekuju da se angažuju i digitalno komuniciraju sa vladom, pružanjem opcija za davanje zakonskih deklaracija komonvelta uz pomoč tehnologije. Ovaj zakona je važna prekretnica u pokretanju digitalizacije državnih usluga – rekao je Drajfus.
Dok se potpis mastilom koristio stotinama godina, kako bi se zabeležio nečiji dogovor, pristanak ili da se potvrdi njihov identitet, njegova digitalizacija će ga ostaviti kao relikt prošlosti.
Međutim, Meril Kejn je JP u biblioteci Četsvud, na donjoj severnoj obali Sidneja, i veruje da bi se digitalizacijom nešto fundamentalno i opipljivo moglo izgubiti u procesu.
– Mislim da će potpis uvek imati određenu dozu “moći”, ali ovde mi možda nešto gubimo. Uvek postoji intuitivan aspekt povezan sa potpisivanjem na isprekidanoj liniji, koji jednostavno ne dolazi sa pritiskom na dugme – objasnila je Kejn.
Ona sumnja da bi korak ka digitalizaciji potpisa značio kraj tradicionalno pisanog, posebno s obzirom na to koliko bi organizovanje digitalnog identiteta moglo da bude naporno.
– Posebno za starije generacije, ili za ljude kojima engleski nije maternji jezik, proces dobijanja vaše digitalne identifikacije je zapravo prilično dug i sumnjam da će mnogi ljudi to učiniti dok zaista ne otkriju da im je to potrebno – ocenila je Kejn.
U svom saopštenju, vlada kaže da bi ovaj potez mogao da uštedi više od 156 miliona dolara svake godine, stotine hiljada sati i da bude pobednik u produktivnosti za privatni sektor. S obzirom da Australijanci troše oko devet miliona sati svake godine na izvršavanje i obradu više od 3,8 miliona zakonskih deklaracija, očekuje se da će ove mere učiniti proces jednostavnijim.
Međutim, Džon Brodi, državni predsednik Udruženja sudija Novog Južnog Velsa, takođe nije toliko uveren, ukazujući da postoje bezbednosni problemi koji se tim potezom ne rešavaju. Prema njegovim rečima, digitalizacija bi mogla da “unizi” autentičnost i važnost dokumenata, kao što su statutarne deklaracije i izjave pod zakletvom, otvarajući vrata hakerima i prevarantima. On, takođe, dovodi u pitanje vladino obećanje da će sprovesti svoje aranžmane za prevaru i bezbednost.
– Napredak je sjajan, ali svi znamo da je sve elektronsko podložno prevarama i da mu mogu da mu pristupe oni koji to žele. Prihvatanje statutarne deklaracije kao odgovarajućeg pravnog dokumenta nije nešto što želimo da menjamo. A bilo šta moderno ili super moderno što bi moglo da naruši integritet tog dokumenta ne bi trebalo ni da se razmatra – naglasio je Brodi.
Video veze nisu sigurne?
Prema Brodijevim rečima, svedočenje putem video veze ne pruža dovoljno sigurnosti da bi se osiguralo da neko nije primoran da bilo šta potpiše.
– Ovo pruža mogućnosti za potkopavanje statutarne deklaracije i otvara načine da neko bude prisiljen da potpiše. Jednostavno nema dovoljno sigurnosti oko ovih mera, posebno za ugrožene – istakao je Brodi.
O cemu je rec!?