Mada naši čitaoci i drugi dobrotvori iz celog sveta, najviše iz Evrope i Australije, skoro svakodnevno šalju donacije u Rašku oblast – Sandžak, na sever Kosova i u pogranične delove između Srbije i Crne Gore, i tako pomažu opstanak više od stotinu dugogodišnjih (stalnih) štićenika našeg Humanitarnog mosta, mnogi nevoljnici iz ovih zabitih i siromašnih krajeva i dalje, skoro svakodnevno zovu “Vesti” i traže pomoć.
Oštra zima
Nakon što je i u ovaj deo Srbije stigla prava zima, sa snegom i mrazevima, apeli su još učestaliji.
Reč je uglavnom o starima, bolesnima, siromašnima i samohranim majkama sa više dece o kojima niko ne brine, koji nemaju kome da se obrate za pomoć i kojima su “Vesti” i naša dijaspora jedina nada. Svi su skromni i zahvalni na dosadašnjoj pomoći i niko ne preteruje u zahtevima. Ne treba im, kažu, mnogo, tek toliko da kupe lek, hleb, ogrev i plate struju.
Jedan takav poziv upravo je stigao od meštana Kladnice i Ursula, udaljenih sela u opštini Sjenica, koji nas mole da ponovo (o njihovim nevoljama pisali smo i krajem prošle godine), pozovemo humanu dijasporu da pomogne samohranoj majci Eneli Baltić Paunović iz sela Ursule, koja nakon smrti supruga Željka Paunovića sama, bez ikakvih prihoda, u trošnoj brvnarici bez vode i struje, brine o petoro maloletne dece.
– Ovoj porodici pomoć je preko potrebna, jer deci nedostaje svega. Od petoro mališana četvoro su đaci pešaci, u školu često idu gladni i slabo obučeni, a kad napadaju snegovi, kao što je sada, majka ide ispred njih i pravi im prtinu. Ne znam kako će bez oca opstati u toj zabiti – kaže poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović i poziva sve dobre ljude širom sveta da pomognu porodici Paunović.
Pomoć je potrebna i Novopazarki Razi Vejsilović, izbeglici sa Kosova, koja bez ikakvih prihoda i u podstanarskoj sobici bije bitku sa teškim oblikom karcinoma. Uz nju je samo sin Sead kome je odstranjen levi bubreg, pa je i on stalno na lekovima i po bolnicama u Novom Pazaru i Beogradu.
– Lekovi, kirija, struja i ogrev su nam najveća muka. Na lekove trošimo svu pomoć koju dobijemo, sve je papreno skupo. Da nije bilo čitalaca “Vesti” i dobrih ljudi iz ovog kraja i njihove pomoći ko zna da li bih još bila u životu – priča Raza i ističe da je do neba zahvalna za svaki dinar pomoći i da je bolest i teška muka teraju da i ubuduće traži pomoć dobrotvora.
Apel za pomoć stiže i od komšija i rođaka usamljenih baka Danice Veljović i Stanice Milojević iz Dobrinje kod Tutina. Obe su totalno narušenog zdravlja, bez ikakvih primanja, bez brašna i lekova… Već mesecima im ne stiže pomoć naših čitalaca.
Oronula brvnara
– Dobila sam prošle jeseni pet metara drva i nešto namirnica. Zbog toga sam prezahvalna “Vestima” i dobrim ljudima iz dijaspore. I kada mi retko od dobrotvora iz ovog kraja stigne koji dinar sve se brzo potroši, jer su lekovi papreno skupi – žali se starica Danica Veljović i posebno strahuje da li će njena oronula brvnara izdržati velike snegove, hoće li joj kuća biti topla i da li će imati za hleb i lekove.
– Nadam se da me dobri ljudi nisu zaboravili. Samo uz njihovu i Božju pomoć mogu dočekati još jedno proleće – poručuje ova nepokretna baka sa Peštera.
Sa sličnim nevoljama suočava se i njena takođe usamljena i nemoćna “komšinica” Stanica Milojević kojoj čitaoci “Vesti”, skromno, pomažu skoro deceniju. Poslednju i jedinu donaciju u prošloj godini dobila je u avgustu. Tih 100 evra potrošila je za lekove i brašno. Od tada kuburi i sa lekovima i sa namirnicama.
Čeka proleće
– Da nije pomoći dobrih rođaka i komšija iz okolnih sela teško bih opstala. Nadam se da će me i u ovoj godini obradovati neki dobrotvor iz inostranstva, da će mi pomoći da platim struju i obezbedim ogrev i nekako dočekam proleće – kaže baka Stanica.
Zahvalna baka
– Svaki dinar i svaki evro nama je kao kuća i zlata nam je vredan. Bog neka čuva sve naše dobrotvore – poručuje skromna i zahvalna Raza.
