Obrazlažući poslanicima republičkog parlamenta Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, Dinkić je podsetio da su građani do sada mogli da ostvare pravo na besplatne akcije tek šest meseci posle privatizacije.
|
Predloženim izmenama zakona akcije koje nisu do sada prodate iz Privatizacionog registra na Beogradskoj berzi, biće objedinjene sa do sada neprodatim akcijama Akcijskog fonda, posle čega će biti objedinjene u Akcionarski fond koji će emitovati besplatne akcije građanima. Ministar je objasnio da se predloženim rešenjima ukida Akcijski fond, a zaposleni će preći u Agenciju za privatizaciju, koja će jedina u buduće vršiti prodaju državnih akcija. |
Za besplatne akcije do sada se prijavilo 4,8 miliona građana, a to pravo je steklo i blizu 150.000 zaposlenih u najvećim javnim, državnim preduzećima. Dinkić je precizirao da će građani ove godine, osim akcija NIS-a, dobiti i akcije kompanije "Telekom Srbija", Aerodroma "Nikola Tesla", kao i objedinjene akcije Akcionarskog fonda, a sledeće godine dobiće akcije EPS-a, čime će biti završena podela besplatnih akcija u Srbiji.
"Želimo da ove godine podelimo sve akcije, osim akcija EPS-a, a preduslov za to jeste da se i Aerodrom i EPS pretvore u akcionarska društva kako bi mogla da se odredi nominalna vrednost akcija koje će biti podeljene građanima", rekao je Dinkić.
Ministar je objasnio da jedina preduzeća koja neće biti privatizovana, a čije će akcije građani dobiti, jesu EPS i Aerodrom.
On je izrazio uverenje da se u slučaju privatizacije kompanije "Telekom Srbija" "neće ponoviti slučaj sa NiS-om, s obzirom da se, kako je rekao, "radi o međunarodnom tenderu i da će vrednost akcija biti tržišna."
Predložene izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju neophodne su s obzirom da se ukida Akcijski fond, a Agencija za privatizaciju preuzima njegove dosadašnje poslove, kazao je Dinkić.
Ministar je obrazložio i Predlog zakona o metrologiji, navodeći da je njegovo donošenje potrebno radi usklađivanja sa regulativom Svetske trgovinske organizacije i EU. Osnovni problem do sada, prema njegovom objašnjenju, bio je što Direkcija za mere i dragocene metale vrši i merenje i nadzor, a što predstavlja sukob interesa.
